ŽIRAFICA JE TUŽNA JER DEDE VIŠE NEMA
Žirafica se igrala i sa roditeljima užival ana plaži kada je tati iznenada stigao poziv da je deda u bolnici. Kada su ga posetili, žirafica ga je čvrsto grlila, a deda joj je rekao da je jako star i bolestan. Nakon nekoliko dana tata je upalio sveću i rekao žirafici da dede više nema i da je umro. Žirafica je bila zabirnuta, pa tužna, pa zbunjena, posebno kada je videla da su mama i tata jako tužni. Tata je odlučio da joj pomogne i objasni šta se dogodilo. Objasnio joj je da deda sada živi na drugi način, u njihovim mislima i srcima, a potom je žiraficu čvrsto zagrlio, poljubio i utešio.
Osećaj tuge kod dece
Osnovni razlozi sa osećanje tuge su gubitak ili odvojensot od dragocenog predmeta ili osobe. Međutim i sama mogućnost gubitka može izazvati osećaj tuge. Bez obzira na to da li se gubitak stvarno dogodio ili dete samo misli da bi se mogao dogoditi emocionalna potreba koja se javlja iza osećaja tuge je potreba za podrškom, utehom, nadoknadom izgubljenoga i to na način na koji je moguće.
Tuga zbog gubitka bliske i voljene osobe
Vrlo često odrasli smatraju da ako dete ne pokazuje otvoreno tugovanje zbog gubitka voljene osobe, to znači da ga to nije toliko pogodilo. No deca tuguju na nešto drugačiji način od odraslih. Šta to tačno znači? Detetov jezik za izražavenje nije govor, već je on neverbalan (kroz igru i ponašanje), a to znači da deca uglavnom neće samoinicijativno govoriti o tuzi i gubitku. Osim toga, svaka veća promena, poput gubitka osobe, kod deteta budi snažan osećaj nesigurnosti i bespomoćnosti. Upravo je zato izrazito važno kako će odrasli reagovati prema detetu u ovakvoj situaciji.
