ZID I KNJIGE
Uporni zid koji u ovom času, i uvek, baca na zemlju, koju neću videti, svoj sistem senki, senka je jednoga cezara koji je naredio da najpoštovanija među nacijama spali svoju prošlost. Biće da nas ta pomisao uzbuđuje sama po sebi, nezavisno od pretpostavki koje dopušta. (Njena vrednost može biti u suprotstavljanju gradnji i uništenju, u velikim razmerama.) Uopštavajući prethodni slučaj, mogli bismo zaključiti da svi oblici imaju vrednost po sebi, a ne u nekom pretpostavljenom sadržaju. Ovaj zaključak će se poklopiti s tezom Benedeta Kročea. Već je Pejter, 1877, tvrdio da sve umetnosti teže stanju muzike, koja nije ništa drugo do oblik.
