ŽALAC

Žalac, prva knjiga Veroljuba Vukašinovića u Srpskoj književnoj zadruzi potvrđuje da je pred nama poezija izgrađenog pesničkog lika, bogata u onom najemotivnijem i najkarakterističnijem elementu srpskog pesništva: melodičnosti.

Zbirka ciklične strukture, uokvirena dvema istoimenim pesmama različitog značenja (videti sadržaj u odlomku dole), knjiga sadrži pesme u kojima čitalac može prepoznati svoje sopstveno iskustvo. Većinom obojene melanholičnim tonom, Vukašinićeve pesme, organizovane u četiri ciklusa, kreću se od tema detinjstva, ljubavi, smrti i prolaznosti, pa do smisla postojanja poezije u dobu veštačke inteligencije.

Ovo nije poezija koja se predala pred normama savremenog sveta. U svom najdubljem sloju, ona stoji kao branič onih vrednosti na kojima su se srpski narod i njegova kultura formirali vekovima. Međutim, ova poezija nije ni puka jadikovka nad prošlim. Umesto toga, ona melodijom svojih stihova, emocijom koju izaziva poziva na duboko promišljanje i kritičko preispitivanje našeg otuđenog sveta. Jer, tuga u ovim stihovima nije tuga za nečim što je nepovratno izgubljeno, već za lepotom života koju i dalje možemo dosegnuti.