ZATVORENIK U RUŽI
Osim izvornošću doživljaja i pesničkih slika, autentične modernosti, te sugestivne i zvukom „obojene” reči, Kolundžijina zrelost u "Zatvoreniku u ruži" ogleda se i u pronađenoj formi. Ta je forma uglavnom slobodna što je, takođe, nasleđe simbolizma. Ima, međutim, ova zbirka i hibridnih formi, kao što zna i za klasične oblike, među kojima se nađe i poneki sonet („Pleme”, „Lešnik”). Oblikom su te pesme prilagođene registru unutarnjih, pa i ponornih i zaumnih prostora Kolundžijinog lirskog junaka. "Zatvorenik u ruži" može da bude, a i jeste, figura njegove ukupne poezije.
