ZAPISI NA SNEGU
Deda moga dede po majci, Mrki, više puta mi je govorio kako je kuća u kojoj „po porodičnom nasleđu“ živimo još od njenog nastanka ukleta i kako bi bilo dobro da se svi, sve preostale generacije naše familije, jednog dana iz nje iselimo. Uvek bi posle tvrdnje o ukletosti kao put izlaska pomenuo neki veliki koridor, koji, po njegovim rečima, počinje u podrumskim prostorijama zgrade, iza nekih tajnih vrata, za koja niko ne zna gde su.
