ZAPISI CRNOG PERA
Kroz lik glavne junakinje Manje Ivana Rokvić pomalo na neokaporovski, pomalo na neoselenićki način opisuje svoj rodni Beograd, koji neizmerno voli. Nikada joj nije dosta njegove istorije, mirisa i prizora, ali Beograd 2001. godine pun je suprotnosti – bogatstvo buja naspram bede, ljubav opstaje i pored netolerancije, radoznali um bolno se sudara sa ispraznim dokazivanjem. Ipak, Manja ima snage da, zatvorena i čvrsta, blista kraj čoveka kojeg ne voli, dok je plaha, ranjiva i oprezna pred mogućom srećom i iskrenom ljubavlju. Kada se toj sreći konačno bude prepustila, shvatiće da je kroz vrata njene budućnosti nepozvana ušla i prošlost. Tresak tih vrata nemilosrdno će je podsetiti šta je Beograd video i preživeo u godinama posle oslobođenja 1944. i kasnije: pobedu je pratila smrt, obnovu države poniženje, dok su se jedni uzdizali, drugi su istrebljivani. Ali Beograd je opstao. Kao i uvek! Manja će pak morati da ponese breme za koje nije ni mislila da ga živ čovek može poneti…
Okružena onima koji sebe nazivaju beogradskom elitom i ušuškana u vezu punu sjaja i
glamura Manja sve više shvata da ne pripada tu gde vrednosti nestaju. Lepa, a pametna, to
neprilagođeno dete beogradske kaldrme stvara svoj mikrokosmos koji postaje potpun kada
u njega ušeta slučajni student medicine. Između njih dvoje staje jedna daleka prošlost gde
intelektualno građansko društvo doživljava slom nad prostaštvom i posleratnim poretkom
laži i nasilja.
U ovom romanu punom psiholoških momenata prikazana su dva potpuno različita vremena
između kojih je Beograd oslikan setom. Likovi sa tipičnim karakterima klase kojoj pripadaju
kroz moralna previranja čine paralelu dve krajnosti, dok je individualna sudbina uslovljena
kolektivnom. Da li će ljubav pretpostavljena sama sebi uspeti da nađe izlaz kroz trougao i
zamke istorije?
