ZAMAK UKRŠTENIH SUDBINA
Grupa putnika u romanu "Zamak ukrštenih sudbina" ima priliku da se sretne, prvo u zamku, a zatim u kafani. Njihova moć govora je magično oduzeta od njih i umesto toga imaju samo tarot karte pomoću kojih pričaju svoje priče. Ono što sledi je izuzetna povezanost narativa i fantastične, nadrealne i haotične istorije celokupne ljudske svesti.
U romanu "Zamak ukrštenih sudbina", kao i u ostaloj svojoj prozi, Kalvino predstavlja čovekov život i ljudske odnose specifičnim simboličkim slikama i „zamaskiranim“ svetom bajke i legende. Smeštajući radnju ove neobične priče u srednji vek, Kalvino koristi složen spektar obrednih karnevalskih formi tog doba da izrazi punoću i višeznačnost ljudskih života. Smeštajući svoje junake u karnevalskoj noći u neimenovani zamak usred šume, i lišavajući ih hijerarhijsko-socijalnih određenja i podela, on im dopušta da igrom tarot karata ispredaju svoje živtone priče i kreiraju njihov dalji tok u međusobnom nesputanom ukrštanju.
Nizvesnost ljudskog života, uticaj igre slučaja i (ne)svesnih odluka na pojedinačne sudbine bude radoznalost i uzbuđenje čitaoca zbog čega on ne ispušta iz ruku ovaj roman-minjon.
