VITRAŽ U SEĆANJU
Vitraž u sećanju Vladimira Pištala pisan je usred ratova i nedaća devedesetih sto je i tema ove zbirke. Ovde se rat posmatra iz svih vremenskih uglova kao vekovno neprevaziđeno zlo.
Nakon Vitraža u sećanju, u kojem se otrovno jezgro rata posmatralo sa njegovih vremenskih rubova, kao ružno predosećanje ili kao teška uspomena, Pištalo je apsolvirao nauk na Balkanu, o čemu je u priči „Mostar" zapisao: „Život se ovde taman okupi u raj, a onda ga vetar oduva. Jedino priče o životu nadživljavaju prevrtljivost istorije i iznova se pokazuju vrednijim od svega što se na Balkanu ikad razmetalo trajnošću." Ova zbirka, pisana u sred užasnih devedesetih, sva je u znaku zgrčenog bola, izazvanog turobnom tamom koja se svaki čas nadnosi nad ove prostore, da bi razgradila ono malo što je u međuvremenu dobilo neki suvisli oblik.
