VITRAŽ U SEĆANJU
Dobitnik Ninove nagrade.
JEDNOSTAVNOST JE MOĆNIJA OD SOFISTICIRANOSTI!
„U predgovoru sam napisao da su od moja tri grada – Sarajeva, Mostara i Beograda – uništena dva. U međuvremenu je i Beograd bio bombardovan. Ove priče govore o narastanju zla.
U nekima od njih prikazan je svet od pre rata. Karakteriše ga prisilna naivnost. O zlu se nije smelo govoriti. Zato naš tadašnji život i nije bio stvaran. Ipak ljudi su imali utisak da su zaštićeni. Možda ćete primetiti da se u ovoj knjizi o izvorima autoriteta, kao što su vojska i policija, govori bez entuzijazma. Kad su ratovi došli, nagledali smo se kukavičluka u formi junačenja. Mnogi nisu imali ni simpatije ni mentalne snage za iskrenost. Nežno su nabrajali boje carevog novog odela. Retki su viknuli – Car je go!Kao svaki pisac u ovim pričama sam tražio način da progovorim o stvarima o kojima nisam znao kako. Najvažnije saznanje ove knjige je da postmodernističke igre mogu zaključati pisca u večnu nezrelost… ako se ne suoči sa stvarnim svetom… Drugo saznanje je da čovek, kad shvati da je nezaštićen, postaje ponovo rođen. Treće – onaj ko odbija da prepozna zver u sebi biva pojeden. Kao sredstvo suočavanja, jednostavnost je moćnija od sofisticiranosti. A najvažnije saznanje jeste da onaj ko ne ispriča svoju priču ostaje pod večnim starateljstvom drugih.“– Iz autorovog pogovora„Stalnost Pištalovih opservacija na marginama sveta konačnih stvari dobija novu dimenziju kada se sukobi sa fenomenima spoljašnjeg koji u velikoj meri personifikuju zlo, te najavljuju i određuju politička, ratna i pararatna zbivanja u zemlji njegovih junaka, a sama priča pokazuje se kao jedina ’sigurna’ stvarnost u kojoj je oštro suprotstavljena imaginacija bajkovitog sa surovošću istorijski stvarnog.“– Nenad Šaponja
JEDNOSTAVNOST JE MOĆNIJA OD SOFISTICIRANOSTI!
„U predgovoru sam napisao da su od moja tri grada – Sarajeva, Mostara i Beograda – uništena dva. U međuvremenu je i Beograd bio bombardovan. Ove priče govore o narastanju zla.
U nekima od njih prikazan je svet od pre rata. Karakteriše ga prisilna naivnost. O zlu se nije smelo govoriti. Zato naš tadašnji život i nije bio stvaran. Ipak ljudi su imali utisak da su zaštićeni. Možda ćete primetiti da se u ovoj knjizi o izvorima autoriteta, kao što su vojska i policija, govori bez entuzijazma. Kad su ratovi došli, nagledali smo se kukavičluka u formi junačenja. Mnogi nisu imali ni simpatije ni mentalne snage za iskrenost. Nežno su nabrajali boje carevog novog odela. Retki su viknuli – Car je go!Kao svaki pisac u ovim pričama sam tražio način da progovorim o stvarima o kojima nisam znao kako. Najvažnije saznanje ove knjige je da postmodernističke igre mogu zaključati pisca u večnu nezrelost… ako se ne suoči sa stvarnim svetom… Drugo saznanje je da čovek, kad shvati da je nezaštićen, postaje ponovo rođen. Treće – onaj ko odbija da prepozna zver u sebi biva pojeden. Kao sredstvo suočavanja, jednostavnost je moćnija od sofisticiranosti. A najvažnije saznanje jeste da onaj ko ne ispriča svoju priču ostaje pod večnim starateljstvom drugih.“– Iz autorovog pogovora„Stalnost Pištalovih opservacija na marginama sveta konačnih stvari dobija novu dimenziju kada se sukobi sa fenomenima spoljašnjeg koji u velikoj meri personifikuju zlo, te najavljuju i određuju politička, ratna i pararatna zbivanja u zemlji njegovih junaka, a sama priča pokazuje se kao jedina ’sigurna’ stvarnost u kojoj je oštro suprotstavljena imaginacija bajkovitog sa surovošću istorijski stvarnog.“– Nenad Šaponja
