VIŠEMOTORNI ELEKTRIČNI POGONI
Knjiga "Višemotorni električni pogoni", autori: Bebić Milan, Jeftenić Borislav, Štatkić Saša, formirana je tako da može da bude dobra polazna osnova za izučavanje višemotornih električnih pogona na svim nivoima akademskih studija, a da se konačan obim i sadržaj stečenog znanja formira individualno, kroz izradu nekog od završih radova.
Oblast, kao i sama knjiga " Višemotorni električni pogoni" je u pravom smislu multidisciplinarna, jer obuhvata električne pogone i mašine, sisteme upravljanja, energetsku elektroniku, mašinstvo i mehaniku, tehnologiju različitih proizvodnih procesa, itd. Predmet Višemotorni električni pogoni nastao je kao prirodna potreba za izučavanjem jedne oblasti koja se spontano formirala razvojem i usavršavanjem industrijskih procesa, i sve većom potrebom za složenim vidovima njihovog pokretanja i upravljanja. "Višemotorni električni pogoni" podeljeni su u sedam poglavlja. U prvom poglavlju, izvedena je opšte definicija višemotornih elektrčinih pogona. Drugo poglavlje, posvećeno je regulisanim elektromotornim pogonima, kao elementu najvećeg broja višemotornih pogona. Sadržaj i način na koji je obrađena materija u drugom poglavlju, posebno je prilagođen potrebama izučavanja višemotornih električnih pogona. Treće poglavlje se bavi višemotornim pogonima čija su pogonska vratila međusobno mehanički kruto povezana. U ovom poglavlju, obrađen je i uticaj zazora kod zupčastih prenosnika na ponašanje pogona. Višemotorni pogoni sa izrazito elastičnim osobinama mehanike veze između vratila, obrađeni su uč etvrtom poglavlju. Pogoni kod kojih je mehanika veza sa naglašeno viskoznom osobinom, obrađeni su u petom poglavlju. Višemotorni pogoni bez neposredne veze pogonskih vratila, ali sa izraženom funkcionalnom zavisnošu, analizirani su u šestom poglavlju. Posebni slučajevi višemotornih pogona, kod kojih u radu dolazi do promena koje se odražavaju na prirodu mehanike veze, a time i način upravljanja, opisani su u sedmom poglavlju.
Oblast, kao i sama knjiga " Višemotorni električni pogoni" je u pravom smislu multidisciplinarna, jer obuhvata električne pogone i mašine, sisteme upravljanja, energetsku elektroniku, mašinstvo i mehaniku, tehnologiju različitih proizvodnih procesa, itd. Predmet Višemotorni električni pogoni nastao je kao prirodna potreba za izučavanjem jedne oblasti koja se spontano formirala razvojem i usavršavanjem industrijskih procesa, i sve većom potrebom za složenim vidovima njihovog pokretanja i upravljanja. "Višemotorni električni pogoni" podeljeni su u sedam poglavlja. U prvom poglavlju, izvedena je opšte definicija višemotornih elektrčinih pogona. Drugo poglavlje, posvećeno je regulisanim elektromotornim pogonima, kao elementu najvećeg broja višemotornih pogona. Sadržaj i način na koji je obrađena materija u drugom poglavlju, posebno je prilagođen potrebama izučavanja višemotornih električnih pogona. Treće poglavlje se bavi višemotornim pogonima čija su pogonska vratila međusobno mehanički kruto povezana. U ovom poglavlju, obrađen je i uticaj zazora kod zupčastih prenosnika na ponašanje pogona. Višemotorni pogoni sa izrazito elastičnim osobinama mehanike veze između vratila, obrađeni su uč etvrtom poglavlju. Pogoni kod kojih je mehanika veza sa naglašeno viskoznom osobinom, obrađeni su u petom poglavlju. Višemotorni pogoni bez neposredne veze pogonskih vratila, ali sa izraženom funkcionalnom zavisnošu, analizirani su u šestom poglavlju. Posebni slučajevi višemotornih pogona, kod kojih u radu dolazi do promena koje se odražavaju na prirodu mehanike veze, a time i način upravljanja, opisani su u sedmom poglavlju.
