VENECIJA
Dobitnik Ninove nagrade.
Stvarnost ostaje ružno pače, ako je pažnja ne pretvori u labuda.
Vladimir Pištalo jeste danas jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, a njegova dela, pre svega romani Tesla, portret među maskama i Milenijum u Beogradu, prevode se, ili su već prevedena, na dvadesetak svetskih jezika.
Roman Venecija sasvim na vrednosnom i smisaonom tragu ovih već kanonskih knjiga srpske književnosti, otvara nam i neke nove horizonte. Venecija je jedan od najneobičnijih romana naše književnosti upravo zbog svoje komunikacione platforme. Pisana u tananom procepu između bildungsromana i knjige metamorfoza, ona iznosi pred čitaoca jednu duboko ličnu priču intelektualnog odrastanja i poetskih metamorfoza.Pištalova Venecija pokazuje onu brodelovsku ljubav za Mediteran. Kroz knjigu o promeni, knjigu o obrtanju svih značenja u karnevalu, autor posmatra Veneciju na ozarenim licima ljudi iz celog sveta.Pisana između načela da je „ceo svet zaključan, a ključevi se ne vide“ i da je „metafora alatka stvaranja koju je Bog zaboravio u svetu“, Venecija predstavlja drugi svet u ovom svetu, u remboovskoj „nenastanjivoj strani vazduha“. Ona je metafora duhovne potrage, naš Roman o Čarnojeviću za dvadeset i prvi vek, omaž Felinijevim svetim ludama, omaž Kazanovi, koji je trčao maraton kroz tela žena. Poput himere samog grada i roman Venecija je začudna sinkretistička mešavina, književni odgovor na postojanje ove „plutajuće bajke“.Pred nama je, dakle, duboko najličnija knjiga najpoetičnijeg srpskog pisca.– Nenad Šaponja
Stvarnost ostaje ružno pače, ako je pažnja ne pretvori u labuda.
Vladimir Pištalo jeste danas jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, a njegova dela, pre svega romani Tesla, portret među maskama i Milenijum u Beogradu, prevode se, ili su već prevedena, na dvadesetak svetskih jezika.
Roman Venecija sasvim na vrednosnom i smisaonom tragu ovih već kanonskih knjiga srpske književnosti, otvara nam i neke nove horizonte. Venecija je jedan od najneobičnijih romana naše književnosti upravo zbog svoje komunikacione platforme. Pisana u tananom procepu između bildungsromana i knjige metamorfoza, ona iznosi pred čitaoca jednu duboko ličnu priču intelektualnog odrastanja i poetskih metamorfoza.Pištalova Venecija pokazuje onu brodelovsku ljubav za Mediteran. Kroz knjigu o promeni, knjigu o obrtanju svih značenja u karnevalu, autor posmatra Veneciju na ozarenim licima ljudi iz celog sveta.Pisana između načela da je „ceo svet zaključan, a ključevi se ne vide“ i da je „metafora alatka stvaranja koju je Bog zaboravio u svetu“, Venecija predstavlja drugi svet u ovom svetu, u remboovskoj „nenastanjivoj strani vazduha“. Ona je metafora duhovne potrage, naš Roman o Čarnojeviću za dvadeset i prvi vek, omaž Felinijevim svetim ludama, omaž Kazanovi, koji je trčao maraton kroz tela žena. Poput himere samog grada i roman Venecija je začudna sinkretistička mešavina, književni odgovor na postojanje ove „plutajuće bajke“.Pred nama je, dakle, duboko najličnija knjiga najpoetičnijeg srpskog pisca.– Nenad Šaponja
