uspon jedne ideje

USPON JEDNE IDEJE

Aleksandar Vranješ, Nenad Kecmanović, Željko Budimir
Prvenstvena namera koautora knjige Uspon jedne ideje bila je da prate višegeneracijski kontinuitet ideje o slobodi i samostalnosti srpskog naroda na prostoru Bosne i Hercegovine, a tek u kontekstu te ključne potke i na određenje doprinosa Milorada Dodika sazrevanju i realizaciji te ideje tokom protekle dve decenije. Značaj ove knjige višestruk je, ne samo zbog njenog sadržaja već i zbog trenutka u kome se pojavljuje.

Namera koautora knjige Uspon jedne ideje. Sloboda i samostalnost Republike Srpske i uloga Milorada Dodika bila je da interdisciplinarnim istraživačkim postupkom utvrde i obrazloženo saopšte da li je sadašnja faza afirmisanja Republike Srpske kroz politiku postepenog ostvarivanja sve potpunije samostalnosti, čija je liderska personifikacija već dvedecenije Milorad Dodik, plod sticaja savremenih okolnosti ili aktuelniizraz trajne istorijske težnje srpskog naroda na teritoriji BiH. Uloga Milorada Dodika se već danas, i bez vremenske distance, može oceniti kao ključna za političko iskazivanje i akciono galvanizovanje u Srba odavno i snažno prisutne ideje o prevashodnoj nužnosti i imperativu odbrane slobode, dostojanstva i samostalnosti. Kao narodni predvodnik istančanog sluha za nacionalne prioritete i izraženog smisla za istorijski momentum, Dodik je svojim samosvesnim, ali i taktički promišljenim liderstvom uveo Republiku Srpsku u razdoblje u kome se srpski interesi i stavovi više ne mogu ignorisati, ni unutar BiH ni u Srbima nesklonom delu međunarodne zajednice.Prof. dr Darko Tanasković Prvenstvena namera koautora knjige Uspon jedne ideje bila je da prate višegeneracijski kontinuitet ideje o slobodi i samostalnosti srpskog naroda na prostoru Bosne i Hercegovine, a tek u kontekstu te ključne potke i na određenje doprinosa Milorada Dodika sazrevanju i realizaciji te ideje tokom protekle dve decenije. Značaj ove knjige višestruk je, ne samo zbog njenog sadržaja već i zbog trenutka u kome se pojavljuje. Sa dolaskom na vlast nove administracije u Vašingtonu 20. januara 2021, nastupa period najtežih iskušenja za Republiku Srpsku još od trenutka potpisivanja Dejtonsko-pariskih sporazuma u jesen 1995. Namera nove administracije da se posveti „zapadnom Balkanu“ navedena je u izjavama njenih ključnih zvaničnika kao jedan od spoljnopolitičkih prioriteta, ma koliko to paradoksalno zvučalo u kontekstu spoljnih i unutrašnjih problema sa kojima se suočavaju SAD. Ta namera, kada bude pretočena u konkretne oblike pritiska, neminovno će testirati kako čvrstinu Republike Srpske kao političke zajednice tako i diplomatsku i svaku drugu zrelost njenog rukovodstva na čelu sa Miloradom Dodikom.Prof. dr Srđa Trifković

Pošalji