USPON AUTORITARIZMA NA ZAPADNOM BALKANU
Autoritarizam je dobro poznat pojam u političkoj nauci. Međutim, poslednjih godina on biva predmet obnovljenog interesovanja. Ovoga puta se izučavaju forme autoritarizma koje su prilagođene savremenom vremenu. Naučnici su uočili da veliki broj država kombinuje demokratske i autoritarne forme vladavine i uspeva da u produženom vremenskom periodu ostane u takvom, hibridnom stanju. Što zbog nepopularnosti čistih autokratija na domaćem nivou, što zbog ideoloških pritisaka sa međunarodnog plana, vladari širom sveta su ustanovili da im hibridne forme vladavine olakšavaju da se održe na vlasti.
Demokratija, za koju je nakon pada Berlinskog zida izgledalo da trijumfuje nad ostalim oblicima vladavine, je ponovo u defanzivi. Štaviše, države za koje se smatralo da su se čvrsto uputile pravcem demokratizacije i postigle konsolidaciju, a u njih spadaju i istočnoevropske, ponovo klize ka nedemokratskim oblicima vladavine.
Demokratija, za koju je nakon pada Berlinskog zida izgledalo da trijumfuje nad ostalim oblicima vladavine, je ponovo u defanzivi. Štaviše, države za koje se smatralo da su se čvrsto uputile pravcem demokratizacije i postigle konsolidaciju, a u njih spadaju i istočnoevropske, ponovo klize ka nedemokratskim oblicima vladavine.
