UGRIZI
Kratke priče Andreja Blatnika – vrsnog majstora ovog žanra – pod mikroskop stavljaju sudbinske trenutke koji raznolike protagoniste drže u procepu. Hoće li hirurzi spasti mogućeg ubicu svog kolege, koji snajperista će pogoditi metu prvi, dokle seže dodir ispod stola? Učiniti nešto ili ništa, i jedno i drugo podjednako je nemoguće. Odgovornost je utoliko veća što jedna jedina odluka može imati neočekivane posledice ne samo za pojedinca nego i za ceo svet i istoriju, sve do poslednjeg preživelog čoveka, koji se, možda, još zaslepljuje verom da je sve bilo plod puke slučajnosti.
"Reč je o skicama i krokijima, koji (...) nastoje da uhvate trenutke ranjivosti sveta, kad se čini da su u budućnosti sve mogućnosti otvorene. (...) Nastavak u kojem bismo sa izvesnošću mogli da razmišljamo o rezultatu, naravno, izostaje, krajevi su uglavnom otvoreni. (...) Ono što je u Ugrizima novo (u poređenju s prethodnim knjigama Blatnikove kratke proze) jeste, pre svega, kosmopolitska dimenzija, pripovedni prostor se širi u onoj meri u kojoj ga globalizacija sužava. (...) Ako je svaki mogući put identičan drugom, to svakako uzrokuje teskobu odlučivanja i svest o apsurdnosti odluka; pregršt je kratkih priča koje protagoniste iz sigurnih i prisnih enterijera, provizornih utočišta večnih putnika, bacaju u noć, u nesigurnost, u hodočašće do idućeg uporišta."Matej Bogataj
"Reč je o skicama i krokijima, koji (...) nastoje da uhvate trenutke ranjivosti sveta, kad se čini da su u budućnosti sve mogućnosti otvorene. (...) Nastavak u kojem bismo sa izvesnošću mogli da razmišljamo o rezultatu, naravno, izostaje, krajevi su uglavnom otvoreni. (...) Ono što je u Ugrizima novo (u poređenju s prethodnim knjigama Blatnikove kratke proze) jeste, pre svega, kosmopolitska dimenzija, pripovedni prostor se širi u onoj meri u kojoj ga globalizacija sužava. (...) Ako je svaki mogući put identičan drugom, to svakako uzrokuje teskobu odlučivanja i svest o apsurdnosti odluka; pregršt je kratkih priča koje protagoniste iz sigurnih i prisnih enterijera, provizornih utočišta večnih putnika, bacaju u noć, u nesigurnost, u hodočašće do idućeg uporišta."Matej Bogataj
Ostavi komentar
UGRIZI
Valahiru
★★★★★
18.03.2023.
Andrej Blatnik je hvaljen kao vrsni majstor u ovom žanru. Njegove kratke priče nastoje da prikažu trenutke ranjivosti ljudi. Te trenutke kada se čini da je upravo sve moguće ili naprotiv, da više nema izlaza.
U ovoj zbirci kratkih priča pod mikroskopom su mnoge sudbine. Mnogi likovi su na prekretnici života. Kakve će odluke doneti i gde će ih to dovesti? Neki su na kraju, neki tek na početku, a mnogi su samo izgubljeni.
"Dok uvlači cev s poslednjim metkom u usta, razmišlja kakav će biti pucanj. Hoće li zvučati drugačije od drugih?"
Predstavlja i unutrašnje dileme u mnogim likovima. Podstiče na razmišljanje i ostavlja brojne teme za to, kao i bitne poruke. Za moj ukus, čini to dosta bolje od Kamija, koji je mnogo više hvaljen. Možda je i do stila pisanja, ali je meni Andrej mnogo bolje legao. Razumeo sam ga. Razumeo sam šta je hteo da kaže i kakav efekat je hteo da prikaže i ostavi. Bilo je tu i dosta priča iz kojih će svako izvući svoj zaključak i koje će svako drugačije razumeti i doživeti. U tome i jeste čar i poenta svega.
Ima u ovim kratkim pričama svega... Sudbinskih procepa, sudbonosnih odluka, strašnih dogadjaja, bede, promene, ali isto tako ljubavi i nade. Mada, biću iskren, naslov knjige govori kakve priče preovladjuju. To su UGRIZI, pravi životni ugrizi koje ljudi dožive u nekom trenutku.
Da li će hirurzi spasiti ubicu svog kolege za čiju su smrt upravo saznali? Koji će snajperista prvi pogoditi metu? Da li je bolje učiniti nešto ili ne učiniti ništa? I šta dobijamo od toga svakako? Kakav će ishod biti? Puno tema, premalo stranica. Efektno je i ovako, ali bih voleo da je malo proširio priče i uneo se više u bar neke od njih. Verujem da bi pogodile još više, odnele čitaoca još dalje - u nove dubine duše i sudbine.
"Dani kad se ranije budiš duži su od drugih dana. Istina, veče ranije dozre, ali praznog hoda na pretek. Kad svane takav dan, možeš da meditiraš šta bi sa svojim životom da počne ponovo.
Kad bi imao sve vreme kojeg više nema, koje je nestalo pre nego što si primetio da ga imaš.
Jedan od takvih dana je danas, danas razmišljaš o nestalim vremenima.
I čekaš da prodje dan."
Dosta priča se završava sa otvorenim krajem. Pisac ostavlja prostor da sami donesemo svoj kraj trenutnoj sudbini junaka. Negde sam mogao videti tračak nade, ali su takve priče bile retke. Negde je kraj neizbežan i odmah se na početku uvidja. Na samom kraju zaključujem da sam zadovoljan. Iskreno, nisam imao neka očekivanja za ovu zbirku, ali sam se pozitivno iznenadio. Pokušaj da probam nešto drugačije se dobro pokazao. Verujem da ću u budućnosti pročitati još nešto od ovog autora.
