TRAGEDIJA JEDNOG NARODA (LATINICA)
U knjizi Tragedija jednog naroda Momčilo Đorgović iznosi brojna pitanja i nemilosrdno nam otvara oči pred nečim od čega svi bežimo – ružnog dela istine o našem narodu. Ovo je mnogo više od publicističkog štiva jer autor na jedan krajnje provokativan, ekspresivan i originalan način govori o bolnim i mračnim stranama naše prošlosti.
Uzbudljiva knjiga Momčila Đorgovića Tragedija jednog naroda, s podnaslovom „Šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe“, u mnogo čemu je iznenađujuća i otrežnjujuća, ubedljiva u čitanju svesno ili nesvesno, rekao bih nenamerno namerno skrivanih istina o ružnim, tragičnim, strašnim, tamnim stranama naše nacionalne i kulturne prošlosti, koje se na neobjašnjiv način prenose i u naša ovovremena dešavanja u obliku mitski ustaljenih obrazaca. Iako je Đorgovićeva velika priča ispisivana na marginama, ali iz same suštine memoarske ili dnevničke proze velikih, a namerno ali neobjašnjivo zaboravljenih i skrajnutih, u nekim slučajevima čak i omraženih i prezrenih predaka, jer je njihova istina suviše bolna, nemilosrdna, poražavajuća i po stvarnost u kojoj živimo, ona je mnogo više od tzv. „publicističkog štiva“ budući da na posve originalan, ekspresivan, provokativan način govori o tragičnim istinama srpskog naroda. Otuda Đorgovićeva ideja dekonstrukcije mitske istorijske matrice o srpskom narodu i njegovim velikim istorijskim pobedama u ratovima i porazima u miru. Iza i jednog i drugog arhetipskog obrasca nalaze se ljudi: neki od njih su velikani, drugi pak sitne duše s umišljenom velikom istorijskom misijom i ulogom u samouništavanju, samoponižavanju. O svemu tome tabuizovanom, skrivenom ispod tepiha, prepuštenom zaboravu piše Momčilo Đorgović, ne kao publicista već kao izuzetan stvaralac koji je istovremeno istoričar ideja, istoričar kulture i umetnosti koji, propitujući prošlost, pred savremenost iznosi teška i razložna pitanja. Ima nečeg što ovu, sa strašću pisanu i raskošnu knjigu o ličnostima i njihovim delima, o vrednostima i njihovim slabostima, izdvaja u sasvim originalan narativ u našoj i o našoj kulturi. Između ostalog, autor ističe: „S druge strane, medij je dopustio bavljenje fenomenima kojih nema u našoj ’ozbiljnoj’ istorijskoj nauci, a to su: seks, ljubav, erotika, intima ličnosti, imaginacija, umetnost, književnost, falsifikati, omraze, propale iluzije i zablude, svet poraženih, prevarenih i poniženih.“Tragedija jednog naroda je izuzetna knjiga o dvovekovnim usponima i padovima srpske politike i srpske kulture, a najuzbudljivije u njoj je ono što je i romanesknog, i filmskog, i dramskog tipa... Đorgovićevi tekstovi-portreti su pravi stvaralački biseri!Gojko Tešić
