TOMA: ISTINITA PRIČA O POSLEDNJEM BOEMU BALKANA

Biografija Toma Zdravković

Toma Zdravković je patio jer je bio, da u pomoć nanovo zazovemo Vita Nikolića, “kafanski i više ničiji”. Samo u tih nekoliko zadimljenih sati, dok njegov glas vlada prostorijom kao kakav despot, Toma je bio svoj na svome. Sve ostalo ga je mučilo, a taj osećaj da ne pripada i da nije dovoljno priznat i prepoznat – najviše.

“Zabavnjaci” i ozbiljna štampa smatrali su ga, koliko god da je njegovo umetničko “vjeruju” bilo drugačije, ipak “narodnjakom”; narodnjaci su pak mislili da previše koketira sa zabavnom muzikom i da se previše trudi da pobegne od onoga iz čega je potekao.

Nisu mu dozvolili da nastupi ni na festivalu “Beogradsko proleće”, tada kultnom stecištu popularne jugoslovenske muzike, ma koliko da je apelovao.

“Stručnjaci za zabavnu muziku kažu: ‘To je narodna pesma.’ A stručnjaci za narodne pesme tvrde: ‘To je zabavna muzika’”, objašnjavao je, ne bez ironije.

Dobijao je ponude za nastupe, ali nikada za one najveće, i tištalo ga je što merilo uspeha jednog pevača u Jugoslaviji – solistički koncert u Domu sindikata! – nikako da mu zapadne, a toliko drugih, mnogo manje talentovanih od njega, punilo je sale i hale.

Po principu kiselog grožđa, počeo je da priča da ga ne zanima televizija, i da ga ne interesuju spotovi, mada je znao da mašta o “petnaestominutnoj TV emisiji svojih kompozicija”, što je krajem šezdesetih bilo najbliže muzičkom spotu što se moglo snimiti i emitovati.

Toliko su ga boleli ti prividni neuspesi da je počeo da se hvali kako su njegove pesme popularnije u inostranstvu i na drugim jezicima nego na njegovom srpskohrvatskom. Oporo zvuči njegov intervju za popularnu zagrebačku “Arenu” iz 1968. godine, nedugo posle objavljivanja prve ploče za “Jugoton”.

“Ciganka“ je novi hit francuskog pjevača grčkog porijekla Enrika Masiasa. Nova zvijezda talijanske kancone Al Bano postiže velik uspjeh kompozicijom “Ludi Toni“. Te vedre, lake kompozicije, protkane našim narodnim melosom, polako osvajaju zemlju po zemlju. Ali kad prijeđu našu granicu, neće biti dočekane kao novost – one su poznate gotovo svakom našem sugrađaninu koji posjećuje kavane.

Njihov autor nije nitko drugi već naš poznati kavanski pjevač Tomo Zdravković. On ih je jedini pokušao kod nas lansirati, ali preko kavanskog podija nije uspio. Stoga ih je nakon nekog vremena proglasio starim i “penzionirao“.

– Kompoziciji je potrebna reklama – kaže Zdravković. – Ploče, radio i televizija mogu od neke kompozicije napraviti hit, a od pevača zvezdu. Ja te podrške nisam imao.

Kako je došlo do suradnje Tome Zdravkovića i popularnih pjevača izvan naših granica?

– Nije to nikakava saradnja – objašnjava nam Zdravković. – To je moj poslednji trzaj. Već deset godina pokušavam dokazati svoje kompozitorske i pevačke kvalitete, ali bez uspeha. Kad sam video da je kod nas teško uspeti, odlučio sam da svoje kompozicije šaljem u inostranstvo i da tamo pokušam probiti led. Ako uspem, mislio sam, uspeću i kod nas, ako ne – ništa nisam izgubio. Odlučio sam se za Enrika, jer je popularan. Ono što on peva mora biti hit. Al Bano je mlad, ima kvaliteta. A iz iskustva znam da su mladim pevačima potrebne nove, originalne kompozicije koje publika lako prihvata i pamti.