TOKOVI ISLAMSKE MISLI U XX VEKU

Savremena muslimanska misao naziv je novijeg studijskog programa koji se izvodi u prestižnim visokoškolskim ustanovama u islamskom svetu i na Zapadu. U okviru multidisciplinarnih akademskih studija pod ovim sve popularnijim nazivom sprovode se stručne i kritičke analize saznajnog i društvenog angažmana muslimanskih učenjaka i poznavalaca različitih islamskih naučnih disciplina u sferi njihovog suočavanja s izazovima savremenog sveta i modernih saznajnih stadijuma. Sadržaj ove knjige određen je u skladu s takvim analitičkim smernicama, a kritička platforma za koju se opredelio autor temelji se na kognitivnom kredibilitetu klasičnog islamskog saznanja.

Prof. dr Darko Tanasković, profesor u penziji, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu:
Delo Seida Halilovića jedinstveno je na srpskom jeziku. Autor, izvoran i izvanredan poznavalac ukupnog islamskog duhovnog i misaonog prostora, a temeljno i široko obavešten o tokovima nemuslimanske, poglavito zapadne filozofske tradicije i aktualnosti, kroz suptilnu i produbljenu analizu doprinosa najznačajnijih muslimanskih mislilaca XX veka, kako onih koji pripadaju sunitskom tako i šiitskom učenju, ostvario je epistemološki izuzetno podsticajan pomak od raskršća ka susretištu teologije i filozofije, odnosno vere i razuma, shvaćenog u celovitom, logosnom smislu. Halilović je istraživač čvrsto ukorenjen u svom duhovnom i vrednosnom, kategorijalnom identitetu, ali i zavidno otvoren za promišljanja i kognitivne dosege na univerzalnom horizontu opštih čovekovih nastojanja da protumači svet i sebe u njemu. Svojom istrajnošću da, kroz kompetentno i objektivno predočavanje njenih najviših domašaja uspostavi suštinske parametre za prepoznavanje samosvojnosti i originalnosti, kao i bogatstva, savremene islamske misli, Seid Halilović, odavno potvrđeni autoritet u muslimanskom svetu, dragocena je intelektualna pojava u našoj sredini. Ovim svojim sadržinski obilnim, a teorijski i koncepcijski koherentnim delom, on će bitno doprineti razumevanju pojava o kojima se u nas malo ili, što je još gore, pogrešno zna ili, pak, uopšte ništa ne zna.

Prof. dr Mašan Bogdanovski, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu:
Svojim obimom, obuhvatnošću, kvalitetom i značajem, knjiga dr Seida Halilovića Tokovi islamske misli u XX veku je monumentalno delo. Njen autor je bio polaznik prve generacije studenata doktorskih studija savremene muslimanske misli na Tradicionalnom islamskom univerzitetu u Komu i to kao jedini neiranski student. Kreirao je studijski program iz te oblasti, koji je prihvaćen na više fakulteta u Iranu. U ovoj recenziji želim da istaknem neke opšte karakteristike ove knjige, na osnovu kojih zaslužuje da bude nezaobilazna u proučavanju savremene muslimanske misli u našem regionu.
Pre svega, knjiga Tokovi islamske misli u XX veku sadrži detaljne analize i podele različitih usmerenja savremenih muslimanskih mislilaca. Te karakterizacije i klasifikacije nisu ispisane kao svrha samima sebi, već su, kako dolikuje, u tesnoj vezi sa određenjem suštine religijskog i, u okviru toga, islamskog saznanja. Povrh toga, određenja koja Halilović daje nisu puka udžbenička izlaganja, nego su uvek primenjena na rešavanje kriza i teškoća sa kojima se suočava savremeni čovek.
Način na koji su prikazana različita gledišta u ovoj knjizi posebno je zanimljiv za evropske humanističke intelektualce jer im otkriva kako se, pre svega na planu nauke, muslimanska društva nose sa izazovima savremenog sveta. U tom smislu, dr Seid Halilović je pronašao pravu meru između poštovanja klasičnog islamskog saznanja i savremenih kretanja u muslimanskoj misli. Piscu ove recenzije je u najširem kontekstu savremene filozofije važno pitanje kako neuhvatljivo diverzifikovane tokove današnje misli disciplinovati i usmeriti nekom intelektualnom tradicijom. Čini mi se, na osnovu ove knjige, da je na muslimanskom intelektualnom kontinentu odgovor jednostavan i da se klasično islamsko saznanje nudi kao očigledan kandidat. Štaviše, ta činjenica bi muslimanskim misliocima dala moćnu osnovu za koherentan civilizacijski dijalog sa heterogenim hrišćanskim Zapadom.
A u našem regionu, Halilovićeva knjiga će posebno obradovati čitaoce zainteresovane za odnos savremenog islama prema velikim ideologijama Zapada, kao što su liberalizam ili marksizam. Značaj promišljanja nacionalizma za ovaj region nema potrebe pominjati. Posebna vrednosti Tokova islamske misli u XX veku leži u tome što se ove ideološko političke analize izlažu na pozadini najšire tematizacije odnosa između nauke i religije, kao i tradicionalnih pitanja o odnosu vere i razuma. Ta pozadina se nikada ne gubi iz vida, čak i kada rasprava ulazi u najaktuelniju temu o uticaju Zapada na odnos između sunita i šiita. Halilović uvek drži visok teorijski nivo, što mu omogućava da ostane iznad dnevnopolitičkih prepucavanja.
Kada govorimo o autorovoj analizi odnosa između nauke i religije, posebno je pohvalno njegovo poznavanje savremene filozofije nauke na Zapadu. Pišući o islamskim misliocima koji se bave epistemologijom i filozofijom nauke, autor je sposoban da vodi stalni živi dijalog sa teoretičarima saznanja i nauke koji se proučavaju, na primer, na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Halilović je, u stvari, dovoljno informisan i kompetentan da može da simulira dijalog i sučeljava stavove između filozofa iz različitih delova sveta, koji se međusobno ne poznaju u stručnom smislu. Zanimljivo je da se to odnosi i na filozofe iz analitičke tradicije i na hermeneutičare. Ovi poslednji su mu, naravno, od neprocenjive vrednosti kada piše o tumačenju religijskih tekstova.
Neki delovi knjige zaslužuju da uđu i u silabuse odeljenja za filozofiju. Na primer, način na koji ajatolah Dževadi Amoli prevazilazi relativizam je intelektualno zanimljiv za svakog filozofa, bez obzira na konfesiju. Filozofija Hamida Parsanije je značajna ne samo za ljude koji se interesuju za muslimansku misao. To je samo primer, a takvih slučajeva u ovoj knjizi ima na desetine. Isto važi i za silabus nekih budućih religijskih studija na univerzitetima u Beogradu ili regionu. Kratko obrazloženje za to da je Halilovićevo delo doprinos nauci ne može da bude kratko, naročito ako bih isticao primere kritičke analize Abdurazika, Fazlurahmana, Farukija, Arkuna i drugih.
Ovo je samo kratka ilustracija razloga zbog kojih bih mogao da najsvesrdnije i bez imalo ustezanja preporučim štampanje knjige dr Seida Halilovića Tokovi islamske misli u XX veku. Ne samo da predstavlja veliki doprinos nauci uopšte, nego i utemeljuje bavljenje jednom intelektualnom disciplinom na našem jeziku i u našem regionu.