TEŽINA TAČKE
U prvoj esejističkoj zbirci (Dan i noć, 1993) romansijer i pripovedač Rade Kuzmanović pisao je o Prustu, Beketu, Gombroviču, Borhesu, Filipoviču, a u Težini tačke razmatra pripovedne strategije Kafke, Muzila, Kalvina, Orvela. Verovatno je za treću knjigu ostavljen autor kakav je Džem Džojs. Kuzmanović se izjašnjava neopterećen statusom autora; on osvetljava prednosti i nedostatke određenih pripovednih postupaka. Stoga se nije ustezao da, kako je jedan kritičar istakao osvrćući se na Kuzmanovićevu prethodnu knjigu eseja, prvi kod nas ozbiljno uzdrma svetost „Borhesove paradigme”.
