SVI PUTEVI SU OTVORENI
„Svakako, svi putevi su otvoreni, i nikuda ne vode, nikuda.“
U junu 1939. Anemari Švarcenbah sa saputnicom Elom Majar kreće iz Ženeve za Avganistan. Prve žene koje putuju avganistanskim Severnim drumom, njih dve kreću u potragu za mestom netaknutim neurotičnošću Zapada. Avganistansko putovanje dokumentovano u knjizi Svi putevi su otvoreni jedna je od najznačajnijih epizoda u burnom životu Anemari Švarcenbah, „opustošenog anđela“, kako ju je nazvao Tomas Man. Njeno otkriće Istoka bilo je, pre svega, lično – ona slika pustu lepotu predela, kako unutrašnjih tako i spoljašnjih, razmišljajući o samotnosti putovanja jednako kao i o njegovoj lepoti.
U junu 1939. Anemari Švarcenbah sa saputnicom Elom Majar kreće iz Ženeve za Avganistan. Prve žene koje putuju avganistanskim Severnim drumom, njih dve kreću u potragu za mestom netaknutim neurotičnošću Zapada. Avganistansko putovanje dokumentovano u knjizi Svi putevi su otvoreni jedna je od najznačajnijih epizoda u burnom životu Anemari Švarcenbah, „opustošenog anđela“, kako ju je nazvao Tomas Man. Njeno otkriće Istoka bilo je, pre svega, lično – ona slika pustu lepotu predela, kako unutrašnjih tako i spoljašnjih, razmišljajući o samotnosti putovanja jednako kao i o njegovoj lepoti.
