SVAKI DAN U GODINI 3
Svaki dan u godini 3 je treći od četiri toma monumentalnog dela koje povlači neverovatne paralele između Nemačke tridesetih i rasno podeljene Amerike šezdesetih. Uve Jonzon je pisao „Svaki dan u godini“ u realnom vremenu, kroz savremene događaje dok su se oni odvijali, barem na početku. Knjiga ostavlja utisak uzbudljive spontanosti, skoro nekontrolisane.
„Jedan od deset najvažnijih romana 20. veka.“
– Literaturhaus
Reci joj, Gezina.
Tada sam bila dete. 12 godina. Šta ja znam?
Ono što si čula od nas. Što si videla.
Iskoristiće ono pogrešno.
Ona je dete, Gezina.
Lako je mrtvima da govore. Da li ste bili iskreni prema meni?
Budi bolja od nas.
Praško proleće odigrava se u Evropi 1968, dok u Americi protesti protiv rata u Vijetnamu i atentat na Roberta Kenedija potresaju javnost. A u razgovorima Gezine Krespal i njene „američke“ ćerke Mari svedočimo događajima iz 1947. u pokrajini Meklenburg u Istočnoj Nemačkoj, mestu porekla i preispitivanja prošlosti. Prisustvujemo preobražajuposleratne Nemačke: dok duh vremena „evoluira“ i ljudi teže da mu se prilagode ne bi li preživeli u novim uslovima, sukobi Gezininog oca, gradonačelnika Jerihova, s meštanima, ali i sa sovjetskim komandantom, zaoštravaju se, što konačno dovodi do njegovog hapšenja i odvođenja u logor. Gezini je bitno da svojoj kćerki konačno objasni „Ruse“ – da kod nje rasprši predrasude o komunističkom „svetu zlih“, koje joj je usadila američka škola – jer će i sama Gezina u ne tako dalekoj budućnosti prihvatiti radno mesto u oblasti kojom oni gospodare. Ali priče iz jerihovske prošlosti pogodnije su za to da potvrde Marin pogled na svet, o čemu Gezina u jednom razgovoru s mrtvima polemiše, pretpostavljajući da će njena kćerka od opisa sigurno iskoristiti „ono pogrešno“. Iako joj ne preostaje ništa nego da ispriča „nenašminkanu“ priču o tome kako su se stvari zaista zbile, ta zbivanja postaju još tragičnija u jednom svetu gde dvadeset godina kasnije nasilje i dalje zauzima centralno mesto i gde prošlost ostaje zauvek neprozirna, baš kao i sadašnjost, u kojoj nagomilavanje protivrečnih informacija samo pojačava neizvesnost i teskobu.
