SVAKI DAN U GODINI 2
"Svaki dan u godini“ je jedno od onih književnih dela o kojima legende počnu da se raspredaju čak i pre nego što ih pisci završe. Uve Jonzon je ovom četvorotomnom romanu posvetio poslednju deceniju i po svog kratkog života. Sa svoja četiri toma i skoro dve hiljade strana, „Svaki dan u godini“ je zapanjujuće opširan pripovedački poduhvat, koji od čitaoca pre svega zahteva strpljenje. Onome ko bi svakog dana posvetio pola sata ovoj knjizi, kako bi pažljivo pročitao i dobro razumeo Jonzonovu prozu, bilo bi potrebno bar šest meseci da je završi.
Iz života Gezine Krespal
Koliko puta će još nada sebi graditi temelj od samog racionalnog kamena, a iracionalnim zidovima izdvajati prostor u kome će se kasnije udobno nastaniti razočaranje. Zašto nas ponavljanje ne čini vatrostalnim.
Nemačka imigrantkinja Gezina Krespal, koja živi u Njujorku sa maloletnom ćerkom Mari, zaposlena je kao prevoditeljka u jednoj međunarodnoj banci. U dnevniku koji započinje 21. avgusta 1967. i završava 20. avgusta 1968. mlada Nemica beleži utiske iz svakodnevnog života u Americi, uključujući i aktuelne političke događaje o kojima se informiše čitajući Njujork tajms. Istovremeno, ona pokušava da rekonstruiše svoju traumatičnu prošlost u nemačkoj pokrajini Maklenburg – Zapadna Pomeranija u vreme nacionalsocijalizma, Drugog svetskog rata, dolaska Sovjeta i Nemačke Demokratske Republike.Tako je sastavljena simfonija 20. veka, u kojoj se spajaju glasovi prošlosti i istorije u nastajanju. U varijaciji tonova i stilova smenjuju se doslovni citati iz Njujork tajmsa, Gezinini dijalozi sa Mari, autentični dokumenti poput spiskova za streljanje, dijalozi u kurzivu sa mrtvima ili odsutnima, Gezinin dnevnik beležen na magnetofonskoj traci...U drugom tomu Jonzonovog romana, horskog dela koje je obeležilo savremenu književnost kao malo koje drugo, izdvaja se nezaboravni solo Gezinine majke nastradale u Kristalnoj noći – tragične figure koja oličava sudbinu cele jedne generacije.„Jedan od deset najvažnijih romana 20. veka.“– Literaturhaus
