Suverenizam Dušana Prorokovića uvodi nov pojam za staru borbu – odbranu i obnovu državne suverenosti u postmodernom svetu.Studija spaja teoriju države i geopolitiku u pregled deset tipova suverenosti – od teritorijalne do kognitivne – i čita se kao sestrinski tom uz piščev Socijalni konzervativizam.Pitanje koje knjiga otvara jeste prosto: ko zaista odlučuje u jednoj državi?Knjigu su recenzirali prof. dr Mark Entin, prof. dr Biljana Vankovska, prof. dr Mihajlo Vučić i prof. dr Saša Mijalković.„Suverenizam“; je pojam koji Dušan Proroković uvodi da bi opisao koncept odbrane i obnove državne suverenosti u postmodernom svetu. Za razliku od klasičnih teorija koje su tražile izvor i nosioca suvereniteta, ova knjiga pita nešto praktičnije: kako sačuvati ili vratiti stvarnu suverenost onda kada je svet već uveliko desuverenizovan. Ko, na kraju, odlučuje?Država u postmodernom svetuProroković polazi od promene epohe. Vestfalski poredak, vezan za modernu, ustupa mesto postvestfalskom svetu u kom se dekonstruišu i osnovni pojmovi – uključujući samu državu. Uvod otvara aktuelnim primerom: lišavanje slobode predsednika Venecuele januara 2026 – hapšenje za jedne, kidnapovanje za druge – pokazuje koliko ocena istog čina zavisi od toga kako se gleda na suverenitet.Autor zato najpre razmatra pojam države, tipove vladavine i međunarodni poredak, da bi tek na tim temeljima postavio pitanje šta suverenitet države danas stvarno znači.Načini desuverenizacije državaSredišnji deo studije posvećen je mehanizmima kojima se države lišavaju suverenosti: duboka država, prikrivena desuverenizacija, finansijalizacija ekonomije, globalizam, korporatokratija, kulturna hegemonija i ruljokratija. Proroković izdvaja i četiri tipa desuverenizovanih država – vazalnu državu, zarobljenu državu, neokoloniju i neuspelu državu.Desuverenizacija, pokazuje autor, retko dolazi u jednom udaru. Ona se odvija postepeno, prenosom nadležnosti i oblikovanjem javnog mnjenja, dok spoljašnja obeležja državnosti ostaju netaknuta.Deset tipova suverenostiOdgovor na desuverenizaciju zahteva preciznu mapu. Autor razlikuje deset tipova suverenosti: teritorijalnu, geopolitičku, spoljnopolitičku, sirovinsku, tehnološku, ekonomsku, kognitivnu, kulturnu, demografsku i institucionalnu. Posebno su aktuelna poglavlja o kognitivnoj i kulturnoj suverenosti – o tome ko oblikuje svest, pamćenje i vrednosti jednog društva.Oslanjajući se na Šmitovu tezu da je suverenitet „sposobnost odlučivanja o izuzetku”, Proroković zaključuje da država u kojoj o izuzecima odlučuju izvandržavni akteri nije suverena, ma koliko moćna izgledala.Strateška autonomija kao cilj suverenizmaCilj suverenizma autor određuje jednostavno: „odbraniti temelje suverenosti u jednoj državi ili vratiti suverena prava vrhovnoj vlasti”. Mera tog cilja je strateška autonomija, sa tri dimenzije – bezbednosnom, ekonomskom i kulturnom. Knjiga zato razmatra i uslove resuverenizacije država koje su suverena prava već izgubile.Proroković pri tome ne zagovara zatvaranje. Suverenizam ne odbacuje međunarodnu saradnju, već postavlja granice prenosa suverenih nadležnosti i vraća državu na mesto osnovnog nosioca političke odgovornosti.
- Ko je autor knjige „SUVERENIZAM“?
- Autor knjige „SUVERENIZAM“ je Dušan Proroković
- O čemu govori knjiga „SUVERENIZAM“?
- Knjige „SUVERENIZAM“ govori o: Suverenizam Dušana Prorokovića uvodi nov pojam za staru borbu – odbranu i obnovu državne suverenosti u postmodernom svetu.Studija spaja teoriju države i geopolitiku u pregled deset tipova suverenosti – od teritorijalne do kognitivne – i čita se kao sestrinski tom uz piščev Socijalni konzervativizam.Pitanje koje knjiga otvara jeste prosto: ko zaista odlučuje u jednoj državi?Knjigu su recenzirali prof. dr Mark Entin, prof. dr Biljana Vankovska, prof. dr Mihajlo Vučić i prof. dr Saša Mijalković.„Suverenizam“; je pojam koji Dušan Proroković uvodi da bi opisao koncept odbrane i obnove državne suverenosti u postmodernom svetu. Za razliku od klasičnih teorija koje su tražile izvor i nosioca suvereniteta, ova knjiga pita nešto praktičnije: kako sačuvati ili vratiti stvarnu suverenost onda kada je svet već uveliko desuverenizovan. Ko, na kraju, odlučuje?Država u postmodernom svetuProroković polazi od promene epohe. Vestfalski poredak, vezan za modernu, ustupa mesto postvestfalskom svetu u kom se dekonstruišu i osnovni pojmovi – uključujući samu državu. Uvod otvara aktuelnim primerom: lišavanje slobode predsednika Venecuele januara 2026 – hapšenje za jedne, kidnapovanje za druge – pokazuje koliko ocena istog čina zavisi od toga kako se gleda na suverenitet.Autor zato najpre razmatra pojam države, tipove vladavine i međunarodni poredak, da bi tek na tim temeljima postavio pitanje šta suverenitet države danas stvarno znači.Načini desuverenizacije državaSredišnji deo studije posvećen je mehanizmima kojima se države lišavaju suverenosti: duboka država, prikrivena desuverenizacija, finansijalizacija ekonomije, globalizam, korporatokratija, kulturna hegemonija i ruljokratija. Proroković izdvaja i četiri tipa desuverenizovanih država – vazalnu državu, zarobljenu državu, neokoloniju i neuspelu državu.Desuverenizacija, pokazuje autor, retko dolazi u jednom udaru. Ona se odvija postepeno, prenosom nadležnosti i oblikovanjem javnog mnjenja, dok spoljašnja obeležja državnosti ostaju netaknuta.Deset tipova suverenostiOdgovor na desuverenizaciju zahteva preciznu mapu. Autor razlikuje deset tipova suverenosti: teritorijalnu, geopolitičku, spoljnopolitičku, sirovinsku, tehnološku, ekonomsku, kognitivnu, kulturnu, demografsku i institucionalnu. Posebno su aktuelna poglavlja o kognitivnoj i kulturnoj suverenosti – o tome ko oblikuje svest, pamćenje i vrednosti jednog društva.Oslanjajući se na Šmitovu tezu da je suverenitet „sposobnost odlučivanja o izuzetku”, Proroković zaključuje da država u kojoj o izuzecima odlučuju izvandržavni akteri nije suverena, ma koliko moćna izgledala.Strateška autonomija kao cilj suverenizmaCilj suverenizma autor određuje jednostavno: „odbraniti temelje suverenosti u jednoj državi ili vratiti suverena prava vrhovnoj vlasti”. Mera tog cilja je strateška autonomija, sa tri dimenzije – bezbednosnom, ekonomskom i kulturnom. Knjiga zato razmatra i uslove resuverenizacije država koje su suverena prava već izgubile.Proroković pri tome ne zagovara zatvaranje. Suverenizam ne odbacuje međunarodnu saradnju, već postavlja granice prenosa suverenih nadležnosti i vraća državu na mesto osnovnog nosioca političke odgovornosti.
- Koji je žanr knjige „SUVERENIZAM“?
- Žanr knjige „SUVERENIZAM“ je Sociologija, Domaći pisci, Politika
- Koji je izdavač knjige „SUVERENIZAM“?
- Izdavač knjige „SUVERENIZAM“ je Catena Mundi
- Koji je broj strana knjige „SUVERENIZAM“?
- Broj strana knjige „SUVERENIZAM“ je 383
- Koji je povez knjige „SUVERENIZAM“?
- Povez knjige „SUVERENIZAM“ je Tvrd
- Koji je ISBN kod knjige „SUVERENIZAM“?
- ISBN knjige „SUVERENIZAM“ je 9788663432390
- Koje je pismo knjige „SUVERENIZAM“?
- Pismo knjige „SUVERENIZAM“ je Ćirilica
- Koja je godina izdanja knjige „SUVERENIZAM“?
- Godina izdanja knjige „SUVERENIZAM“ je 2026
- Da li je knjiga „SUVERENIZAM“ trenutno dostupna za kupovinu?
- Da, knjiga „SUVERENIZAM“ je trenutno dostupna.
- Koja je cena knjige „SUVERENIZAM“?
- Cena knjige „SUVERENIZAM“ je 1.287 rsd
- Gde može da se kupi knjige „SUVERENIZAM“?
- Knjige „SUVERENIZAM“ može da se kupi online preko stranice knjižare Makart.rs: www.makart.rs/knjige/knjiga-suverenizam-dusan-prorokovic-115102
Knjigu „SUVERENIZAM“ možete potražiti i u našoj knjižari: Makart store
Čumićevo sokače, lokal 19, Beograd - Koje još knjige postoje u ponudi od autora knjige „SUVERENIZAM“?
- GEOPOLITIKA SRBIJE, SOCIJALNI KONZERVATIVIZAM, ERA MULTIPOLARNOSTI
.webp)
Ostavi komentar