STRAH I NEIZVESNOST
Najnovije ostvarenje Draška Ređepa (1935) predstavlja sabor njegovih intervencija i raporta, dugotrajnih opsesija i autentičnih beseda, datiranih tokom poslednjih četrdesetak godina. Skrajnuti u godištima časopisa i fasciklama rukopisa namenjenih vremenima budućim, ovi nesvakidašnji prilozi proučavanja mahom poetske misli čine kontinuitet sasvim neobično organizovane erudicije. Polazeći od misli Serena Kjerkegora o strahu i neizvesnosti u nama i oko nas, Ređep na stranicama ovih dvadesetak ogleda onu kjerkegorsku misao o neizvesnosti i usamljenosti overava konkretnim, u više navrata prepoznatim lektirama.
