ŠTO BRŽE IDEM, SVE SAM MANJA
Kroz prozor u kuhinji gledam u zgradu preko puta. Čudno je razmišljati o tome koliko ljudi tu stanuje i živi svoje živote ne znajući da Epsilon i ja postojimo. Šta će nam onda komšije?
Matea Martinsen nije imala puno kontakta s drugim ljudima. Ali jedno je shvatila: oni se razlikuju od nje. Sada, kao starica, ophrvana tugom, plaši se da će umreti, a da niko neće znati da je živela. Matea pronalazi svoju venčanicu, pravi puslice i izlazi među ljude.
Roman Ćersti Anesdater Skomsvol prožima humoristična ozbiljnost i nesvakidašnja jezička dovitljivost.
Skomsvolova je za ovaj roman nagrađena u Norveškoj 2009.
