„Vizantijskog theoretikosa ne možemo tek tako porediti s kineskim mandarinima, a još manje s ’mandarinima Pariza’ koje nam je Simon de Bovoar opisala po završetku rata. Ne samo što ne pripada nijednoj kasti, i ne samo što mu nije svojstveno ništa od egzistencijalističke afektacije: vizantijski theoretikos uopšte ne želi da se distancira od establišmenta, niti bi ijednom vizantijskom caru palo na um da takvog jednog theoretikosa javno kudi što od njega nema nikakve koristi, jer su ideali tog sloja ljudi, njihovo obrazovanje, štaviše, upravo i njihova arogancija činili bitan element ideologije vizantijskog carstva kojom su se Vizantinci ograđivali od varvarskog okruženja. Otud nije slučajno što bar desetak careva potiče upravo iz tog sloja. Njaga čine najviši činovnici carstva, patrijarsi i episkopi, ali i sitni službenici, obični nastavnici i siroti nezavisni učenjaci. Tek toliko o njegovoj uticajnosti i moći.“Hans-Georg Bek„Filozofija u Vizantiji, dakle, često izbija na površinu u trenucima nelagode, neslaganja i prekida. Ona lebdi u sivoj zoni između pravoslavlja i jeresi, a ne u nekakvom linearnom ili inovativnom unapređenju filozofskih sistema koji su otvorena konkurencija romejskoj pravoslavnoj teološkoj paradigmi. Njani uzbudljivi i fascinantni aspekti izranjaju iz tenzije između filozofije učiteljâ i raznih pokušaja da se uznese jedna odstupajuća ili jeretička filozofija filozofâ. Viđeno u tom svetlu, najveći doprinos Vizantinaca filozofiji jeste njihov iskustveni, proživljeni i bremeniti odnos sa samom filozofijom. Drugim rečima, misliti o filozofiji u Vizantiji znači misliti o filozofiji kao trajnom iskušenju koje vodi ka heterodoksiji i intelektualnom zastranjenju.“Dimitri Gutas i Nikitas SiniosogluU ovoj zbirci eseja i članaka o vizantijskoj filozofiji, autori različitih generacija pružaju jasnu predstavu o tome šta su sami Vizantinci podrazumevali pod filozofijom i kojoj meri se ona podudara s našom savremenom predstavom o tome šta filozofija i bavljenje filozofijom jeste, ili šta bi trebalo da bude. Otuda ovaj zbornik može da posluži kao polazna tačka za bilo kakvo dalje i dublje upuštanje u temu tzv. vizantijske filozofije ili teorije.
- Ko je autor knjige „ŠTA JE ZNAČILA FILOSOFIA U VIZANTIJI?“?
- grupa autora
- O čemu govori knjiga „ŠTA JE ZNAČILA FILOSOFIA U VIZANTIJI?“?
- „Vizantijskog theoretikosa ne možemo tek tako porediti s kineskim mandarinima, a još manje s ’mandarinima Pariza’ koje nam je Simon de Bovoar opisala po završetku rata. Ne samo što ne pripada nijednoj kasti, i ne samo što mu nije svojstveno ništa od egzistencijalističke afektacije: vizantijski theoretikos uopšte ne želi da se distancira od establišmenta, niti bi ijednom vizantijskom caru palo na um da takvog jednog theoretikosa javno kudi što od njega nema nikakve koristi, jer su ideali tog sloja ljudi, njihovo obrazovanje, štaviše, upravo i njihova arogancija činili bitan element ideologije vizantijskog carstva kojom su se Vizantinci ograđivali od varvarskog okruženja. Otud nije slučajno što bar desetak careva potiče upravo iz tog sloja. Njaga čine najviši činovnici carstva, patrijarsi i episkopi, ali i sitni službenici, obični nastavnici i siroti nezavisni učenjaci. Tek toliko o njegovoj uticajnosti i moći.“Hans-Georg Bek„Filozofija u Vizantiji, dakle, često izbija na površinu u trenucima nelagode, neslaganja i prekida. Ona lebdi u sivoj zoni između pravoslavlja i jeresi, a ne u nekakvom linearnom ili inovativnom unapređenju filozofskih sistema koji su otvorena konkurencija romejskoj pravoslavnoj teološkoj paradigmi. Njani uzbudljivi i fascinantni aspekti izranjaju iz tenzije između filozofije učiteljâ i raznih pokušaja da se uznese jedna odstupajuća ili jeretička filozofija filozofâ. Viđeno u tom svetlu, najveći doprinos Vizantinaca filozofiji jeste njihov iskustveni, proživljeni i bremeniti odnos sa samom filozofijom. Drugim rečima, misliti o filozofiji u Vizantiji znači misliti o filozofiji kao trajnom iskušenju koje vodi ka heterodoksiji i intelektualnom zastranjenju.“Dimitri Gutas i Nikitas SiniosogluU ovoj zbirci eseja i članaka o vizantijskoj filozofiji, autori različitih generacija pružaju jasnu predstavu o tome šta su sami Vizantinci podrazumevali pod filozofijom i kojoj meri se ona podudara s našom savremenom predstavom o tome šta filozofija i bavljenje filozofijom jeste, ili šta bi trebalo da bude. Otuda ovaj zbornik može da posluži kao polazna tačka za bilo kakvo dalje i dublje upuštanje u temu tzv. vizantijske filozofije ili teorije.
- Koji je žanr knjige „ŠTA JE ZNAČILA FILOSOFIA U VIZANTIJI?“?
- Filozofija
- Koji je izdavač knjige „ŠTA JE ZNAČILA FILOSOFIA U VIZANTIJI?“?
- KARPOS
- Koji je broj strana knjige „ŠTA JE ZNAČILA FILOSOFIA U VIZANTIJI?“?
- 103
- Koji je povez knjige „ŠTA JE ZNAČILA FILOSOFIA U VIZANTIJI?“?
- Broširani povez
- Koji je ISBN kod knjige „ŠTA JE ZNAČILA FILOSOFIA U VIZANTIJI?“?
- 978-86-6435-203-1
- Koje je pismo knjige „ŠTA JE ZNAČILA FILOSOFIA U VIZANTIJI?“?
- ćirilica
- Koja je godina izdanja knjige „ŠTA JE ZNAČILA FILOSOFIA U VIZANTIJI?“?
- 2023
- Da li je knjiga „ŠTA JE ZNAČILA FILOSOFIA U VIZANTIJI?“ trenutno dostupna za kupovinu?
- Da, knjiga je trenutno dostupna.
- Koja je cena knjige „ŠTA JE ZNAČILA FILOSOFIA U VIZANTIJI?“?
- Cena knjige je 1.062 rsd
- Koje još knjige postoje u ponudi od autora knjige „ŠTA JE ZNAČILA FILOSOFIA U VIZANTIJI?“?
- PLJAS! PLJUS! - U DŽUNGLI, LIMESPLUS - RUSIJA U IGRI, MALTA I GOZO – TOP 10, PRIRODNO LEČENJE PČELINJIM PROIZVODIMA, MONTESORI ZA BEBE - BAŠTA, 50 NEVEROVATNIH ZVUKOVA: FARMA, TAJNI KLUB VILENJAKA I VILA, DEDPUL: DRAKULINA NEVESTA, ANGRY BIRDS - CRVENI PRITIČE U POMOĆ, (NEVIĐENI) BEOGRAD U OBJEKTIVU RISTE MARJANOVIĆA 1936-1946, BIBLIOTEKA ZENIT, ANTOLOGIJA ŠPANSKIH SREDNJOVEKOVNIH TEKSTOVA, ŠLJIVIN CVET U VAZI OD ZLATA, ANGRY BIRDS - MAGNETNI HAOS, TAJNI GRAD - ZBORNIK PESAMA, DABLIN NOAR
Ostavi komentar