ŠOROM SREDOM, DVARED
„I gledam a i čitam s radošću kako Bora Otić odslikava i opisuje svet koji nam postaje drag a najvećma nismo poznavali junake tog sveta koji je odistinski, opipljiv i realan. Da li taj svet postoji? Postoji!
Da li ti ljudi koje vidimo ili čujemo ili naziremo iz Borinih priča postoje? Postoje!
Da li ti predeli, ti salaši, te lenije, te kuće nakraj sela, ta polja, te reke, ta jezera, te šume, postoje? Postoje!
Da li jezik kojim se u emisijama i pričama Otićevim govori postoji još uvek drag našim očima i našim ušima?
Postoji!
Da li još neko ko ume tako da priče svoje tka postoji ovde ili negde drugde? Ne postoji!
Da li ti ljudi koje vidimo ili čujemo ili naziremo iz Borinih priča postoje? Postoje!
Da li ti predeli, ti salaši, te lenije, te kuće nakraj sela, ta polja, te reke, ta jezera, te šume, postoje? Postoje!
Da li jezik kojim se u emisijama i pričama Otićevim govori postoji još uvek drag našim očima i našim ušima?
Postoji!
Da li još neko ko ume tako da priče svoje tka postoji ovde ili negde drugde? Ne postoji!
