SMEH U TAMI
Kao pisac koji je sebe u pogovoru Loliti nazvao „antropomorfnim božanstvom” i koji je tvrdio da osnovni sukob u književnosti nije između likova, već između čitaoca i autora, Vladimir Nabokov i u Smehu u tami, kao i u tolikim drugim svojim romanima, zapravo učestvuje kao neko ko sve posmatra i ko čitaocu stalno daje do znanja da je sve čemu prisustvuje samo iluzija, veštačka stvarnost umetnosti.
Vladimir Nabokov napisao je svoj najčuveniji roman „Lolita“ 1955. godine, ali manje je poznato da je prvi prototip Lolite kreirao još 1932. godine, u romanu „Smeh u tami“, koji je sada prvi put preveden na srpski jezik. U ovoj knjizi obrađen je klasični ljubavni trougao, u čijem središtu je mlada i fatalna zavodnica, Margo. Slično kao u Tolstojevoj „Ani Karenjini“, kojom se Nabokov nesumnjivo inspirisao, preljuba i odstupanje od društvenih i moralnih normi glavnog junaka će, posle kratkog i varljivog boravka u raju, odvesti pravo u propast.
Poznat po zahtevnom stilu punom lingvističkih igri, Nabokov u ovom romanu iznenađuje jednostavnim i živim pripovedanjem, obojenim njegovim karakterističnim cinizmom prema ispraznim „vrednostima“ savremenog sveta.
