KUĆA SE NIJE MRDNULA
"Kuća se nije mrdnula" je zbirka pesama Jelene Anđelovske, koja vešto istražuje paradoks naslova. U svojim stihovima, Anđelovska nas vodi kroz duboka razmišljanja o prirodi kuće, tradiciji i identitetu. Naslov knjige postavlja pitanje zašto bi kuća trebala da se mrdne kad je po prirodi nepokretna, ali kroz pesme nam otkriva da kuća zapravo ima svoj unutrašnji svet, svoje tajne i sećanja koja ostaju nepromenjena uprkos vremenu i promenama koje se dešavaju u njoj. Anđelovska nas podseća da kuća nije samo fizički prostor, već i emotivni i duhovni okvir koji ostaje nepromenjen, bez obzira na sve što se dešava u njenom okruženju. "Kuća se nije mrdnula" je duboko refleksivna zbirka pesama koja nam otvara vrata ka unutrašnjem svetu i identitetu kuće, postavljajući pitanje šta to zapravo čini da se osećamo kod kuće.
Zbirka pesama Jelene Anđelovske u svom naslovu sadrži očigledan paradoks. Kuće su po prirodi stvari nepokretne (otud valjda i nepokretna imovina), a ona kaže da se njena iz naslova nije mrdnula, kao da je normalno da kuće plešu, vrte prozorima, mrdaju krovovima. Zašto, dakle, ona tvrdi da se kuća nije mrdnula kad je to stvar samorazumljiva, očita po sebi, jasna? Uzevši, dakle, kao tematski okvir ideju kuće u svoj svojoj megametaforičnosti, pesnikinja je uspela da nam objasni zbog čega se to što zovemo kućom u različitim kontekstima ne mrda, zašto ostaje ravnodušno na sve ono čime punimo taj prostor ili čime taj prostor napadaju.
