KRITIKA PROSVETNOG UMA
"Kritika prosvetnog uma" Predraga Krstića dosledno razobličava osnovne premise o sticanju znanja i njegovoj ulozi u društvu, istovremeno se oslanjajući na nasleđe i savremene teorije obrazovanja. Autor neustrašivo demontira ustaljene "narative" o obrazovanju, ističući potrebu za multidisciplinarnošću i poliperspektivizmom. Njegovo zalaganje za promišljanje složenosti obrazovnog procesa ne predstavlja odustajanje, već obnovljeni poziv na kritičko sagledavanje. Kroz ovo delo, Krstić nas podstiče na temeljnu reviziju uloge i značaja obrazovanja u društvu, osvešćujući nas o globalnim izazovima i potrebama savremenog doba.
Bilo da je reč o navodno samoevidentnoj poželjnosti sticanja znanja i njegovoj emancipatorskoj misiji, o doprinosu obrazovanja ustanovljenju uzorne zajednice, o humanističkim i neohumanističkim vizijama čoveka koje obrazovanje smatraju njegovim ključnim svojstvom, oslonjena na nasleđe koliko i na savremene teoretizacije obrazovanja, Kritika prosvetnog uma dosledno demontira „narative“ koje takvim i sličnim koncepcijama leže u osnovi i, zalažući se za ono što se odnedavno naziva multidisciplinarnost i poliperspektivizam, artikuliše slojeve koji samu ideju obrazovanja, kao i njenu „implementaciju”, čine u sebi antinomičnom. Takvo zalaganje, međutim, niukoliko ne treba shvatiti kao odustajanje od nastojanja da se složena konstrukcija (razumevanja) obrazovanja izloži u svoj njenoj diskurzivnoj, istorijskoj i društvenoj polivalentnosti, već kao obnovljen poziv na njeno promišljanje. Vernost tradiciji obrazovanja opravdava tek kardinalno dovođenje u pitanje samog obrazovanja. Ono zahteva polaganje računa o svim ulozima koji su dosad stavljani na obrazovanje i otvorenost za izazove koje globalne opasnosti i nove tehnologije stavljaju pred njega.
