SEMPER IDEM

Семпер идем или увек исто је натпис на торњу евангелистичке цркве у Сомбору. Семпер идем је и наслов књиге Ђорђа Лебовића. У оба случаја нас подсећа на пролазност наших живота и на увек исто враћање зла. "Када се у ваздуху осећа рат, понашање људи је увек исто, лоше, тада људи - показују своја права лица." Лебовић хронику једног времена започиње од периода тридесетих година двадесетог века, јеврејским дечаком, односно собом и његовим животом у дисфункционалној породици. Породици у којој су родитељи разведени и која је богата многобројним рођацима. Временски прати дечаково одрастање, а временски прати и јачање зла. Уз прве школске дане у Загребу провејава и зло по уским и мрачним улицама те вароши. У Загребу живи са мајком,уз коју касније добија и очуха. Али Андрија није дечаку само очух, он је пре свега пријатељ. У Загребу начиње палету и дивних ликова. "На наше дружење није пала ни најмања сенка. С њим је било веома тешко доћи у сукоб, беше попустљив и помирљив, лако је прелазио преко злобних подметања и увреда... Андрији Књигашуми није било стало до великих и значајних дела. Био му је довољан његов властити мисаони свет... " Време нас заједно са аутором из тих уских улица, али и уских размишљања становника Загреба сели у уједно и прашњави и отмени Сомбор. . У тој равничарској вароши врло ускоро стиже ново антисемитско зло. Исто је, само сад у жутој униформи. Исто је само сад говори мађарским језиком, а већ сутра проговориће и немачки... У Сомбору живи код родбине, најмање код свог оца. Ту живи његова маћеха са којом се ни ви као читаоци нећете пуно слагати. Бар мислим