SANKT PETERBURG NOAR
Kada kažemo “noar” obično pomislimo na skandinavsku književnost, ali ako malo razmislimo, shvatićemo da su Rusi pisali noar i pre nego što je taj termin skovan. Julija Gumen i Natalija Smirnova u delu SANKT PETERBURG NOAR čitaoce podsećaju na očigledne noar motive u nekim od najpoznatijih dela ruske književnosti.
Kada pomislite na grad u Rusiji koji je najviše Noar, na pamet vam prvo padne Sankt Peterburg.
Teško da ćete igde naći više noara nego u Kolomna okruženju Zločina i kazne Dostojevskog, gde Raskoljnikov sekirom ubija staricu, kod Aleksandra Puškina (moja baka voli da me podseća koliko se plašila da se, pre Drugog svetskog rata, peške sama vraća kući kroz grad posle izvođenja Pikove dame u Marijinski teatru; a Bronzani konjanik – duga poema o katastrofalnoj poplavi – jedna je od najjezivijih priča u ruskoj književnosti), a tu su i Peterburške priče Nikolaja Gogolja. U novije vreme, počet
