S OVE BANDE MOJE GORE
Drugi deo trilogije Brda od pelina.
Radnja romana S ove bande moje gore oživljava period nakon Drugog svetskog rata, oslikava vreme obnove i stvaranje jedne nove zemlje i poretka. Pratimo mudre junakinje u novim izazovnim situacijama i upoznajemo čitavu lepezu istinskih heroina odanih porodici i opstanku. Njihove sudbine osvetljavaju svet koji objedinjuje i onu i ovu stranu iste gore. Identifikujući se s njima, shvatamo da nas sve iste muke muče, da su nam radosti svima zajedničke i da nas verovanja i duboko ukorenjena tradicija neraskidivo povezuju. Ovo delo nas podseća ko smo i u koje vrednosti verujemo.
„Glasovi prošlosti. Lica iz sjećanja. Priče zatomljene ćutanjem. Riječi povezane biranjem. Tako se ja stavljam na onu i ovu bandu čudeći se talasima tjeskobe koji me obuzimaju dok pokušavam da otkrijem kuda i zašto me dira svaka sudbina. I dobro je dok ne znam, jer to znači da se ne može sve riječima iskazati, a dok je tako, život je podnošljiviji.“– Dubravka Vukotić Drakić„Reći ću samo da mi je osećaj topline titrao u grudima dok sam čitao ove stranice. I radovao sam se. I ljutio. I zaplakao. I prigrlio meni najdraže, ono između, prećutno rečeno, što se piše i čita srcem. Baš kao voda, kao more, Jasenkine reči stenu ne pomeraju, ali svoj put do mog krša uvek nađu.“– Boban Janković„Ushićen nad stvarnošću likova za koje Jasenka tvrdi da su izmišljeni čitalac na kraju knjige mora da zaključi verom da će ovaj roman-film neko opisati drugim umetničkim jezikom i zaista napraviti film od ovog štiva. Ako taj film bude onako stvaran kao što je Jasenka izmaštala knjigu, biće to delo dostojno Oskara.“– Dušan Vesić
Radnja romana S ove bande moje gore oživljava period nakon Drugog svetskog rata, oslikava vreme obnove i stvaranje jedne nove zemlje i poretka. Pratimo mudre junakinje u novim izazovnim situacijama i upoznajemo čitavu lepezu istinskih heroina odanih porodici i opstanku. Njihove sudbine osvetljavaju svet koji objedinjuje i onu i ovu stranu iste gore. Identifikujući se s njima, shvatamo da nas sve iste muke muče, da su nam radosti svima zajedničke i da nas verovanja i duboko ukorenjena tradicija neraskidivo povezuju. Ovo delo nas podseća ko smo i u koje vrednosti verujemo.
„Glasovi prošlosti. Lica iz sjećanja. Priče zatomljene ćutanjem. Riječi povezane biranjem. Tako se ja stavljam na onu i ovu bandu čudeći se talasima tjeskobe koji me obuzimaju dok pokušavam da otkrijem kuda i zašto me dira svaka sudbina. I dobro je dok ne znam, jer to znači da se ne može sve riječima iskazati, a dok je tako, život je podnošljiviji.“– Dubravka Vukotić Drakić„Reći ću samo da mi je osećaj topline titrao u grudima dok sam čitao ove stranice. I radovao sam se. I ljutio. I zaplakao. I prigrlio meni najdraže, ono između, prećutno rečeno, što se piše i čita srcem. Baš kao voda, kao more, Jasenkine reči stenu ne pomeraju, ali svoj put do mog krša uvek nađu.“– Boban Janković„Ushićen nad stvarnošću likova za koje Jasenka tvrdi da su izmišljeni čitalac na kraju knjige mora da zaključi verom da će ovaj roman-film neko opisati drugim umetničkim jezikom i zaista napraviti film od ovog štiva. Ako taj film bude onako stvaran kao što je Jasenka izmaštala knjigu, biće to delo dostojno Oskara.“– Dušan Vesić
