RAĐANJE IDEJE UNIVERZITETA
Fihteova, Šlajermaherova i Humboltova opsesija odbranom autonomije univerziteta stvorila je novi problem – naime sudbinsko vezivanje univerziteta za državu pokazalo se kao preveliko breme, bilo da je univerzitet imao da bude središte obnove nacije, bilo osnov jednog Kulturstaata. Pritisnut zahtevima države za proizvođenjem profesionalne kompetencije u svetu koji je sve više insistirao na administrativnoj i privrednoj funkcionalnosti i efikasnosti, univerzitet se sve brže udaljavao od svojih modernih prosvetiteljsko-humanističkih okvira, odnosno od proklamovane emancipatorske uloge znanja.
