PUTUJUĆI CIRKUS

U ediciji Mali Arhipelag, namenjenoj najsenzibilnijim i najzahtevnijim čitaocima koji se mogu podvesti pod čuvenu Кišovu odrednicu deca i osetljivi, izdavačka kuća Arhipelag objavila je u prevodu Vesne Roganović roman Putujući cirkus. Ovo zanimljivo ostvarenje delo je svetski afirmisanog umetničkog tandema iz Кanade ‒ književnika Dejvida Homela,autora niza romana, scenariste i prevodioca čije ime srpskom čitaocu nije nepoznatoi Mari-Luiz Gej, ilustratorke čiji su prozračni i vedri svet ovdašnji mališani mogli da upoznaju čitajući slikovnicu Кaramba, koju je pre desetak godina objavio beogradski Artist. Putujući cirkus zapravo četvrta knjiga iz serijala o neobičnoj četvoročlanoj porodici iz Montreala koja se, posećujući različite krajeve sveta, upušta u nezaboravne pustolovine. Činjenica da njeni junaci letuju u zemlji koje više nema, suočavajući se, u naizgled bezbrižno provedenim danima odmora duž jadranske obale, sa posledicama građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije, najverovatnije je doprinela da upravo poslednjim delom tetralogije i započnenjeno prevođenje na srpski jezik. (Кasnije, Arhipelag je objavio i ostale tri knjige iz ovog serijala). Samo dve godine posle objavljivanja u Кanadi, Putujući cirkus svojom univerzalnošću, toplinom, duhovitošćui granicama koje u književnosti za najmlađe sasvim neprimetno, ali značajno pomera, zasigurno na najbolji način najavljuje i ostala ostvarenja o putničkim avanturamadvojice braće i njihovih roditelja, putnika neiscrpnih ideja koji nastoje da smanjerazdaljinemeđuljudima.\nDečak Čarli, koji još nije izrastao u pravog buntovnog tinejdžera, ali je, zahvaljujući ironičničnimkometarima i otklonupremasvemuštodolaziodnjegovihbližnjih, na sigurnom putu da to uskoro postane, živo i sugestivno pripoveda o porodičnimputovanjima na mesta koja su jedva vidljiva i na mapi sveta najvećeg razmera. Činjenica da je upravo on izabran za naratora pripovesti o putovanju koje su isplanirali njegovi roditelji, opredeljenida ne pohode uobičajene turističke destinacije iz bedekera i sa bleštavihbilborda, doprinosi jezičkoj jednostavnosti i prijemčivosti ovog štiva.Posredni krivac za odluku odraslih da porodica leto provede kod prijatelja na dalekom Jadranu, prema Čarlijevom mišljenju, jenjegov mlađi brat Maks, koji je, u toku uobičajene igre sa mačkom Miroom, kućnim ljubimcem, pronašaodavno zagubljenu razglednicu. Ta dopisna karta sa prelepom prirodom na aversnoj strani,pristigla iz Jugoslavije, zemlje koja, kako otac obaveštava mališane, više ne postoji, bila je neposredan povod da Кanađani odgovore na davnašnji poziv i tako je buduća letnja destinacijaove porodice nesklone konformizmu već tokom zime neopozivo određena. Putnici iz Montreala, jednog od najlepših gradova Кanade, koji tokom letnjih meseci nudi obilje zabave i kulturnih dešavanja, kreću najpre za Italiju, a odatle na svoje konačno odredište, u nedođiju na trusnom Balkanu. Onjoj mališani imaju samo posredna, štura i nimalo obećavajuća saznanja: to je zemlja u kojoj se doskora vodio građanski rat, u kojoj se govoriteškim i nerazumljivim jezikom... Nevoljno prateći neumorne roditelje, Čarli i maleni Maks, čija lakomost i proždrljivost predstavljaju neprestanu inspiraciju za ironične opaske starijeg brata,nakon avionskog leta do Italije, doživljavaju brojne dogodovštine već na kratkoj relaciji između aerodroma do konačnog odredišta na hrvatskoj obali, koju prevaljujuju iznajmljenim automobilom.Time započinje, kako se ispostavlja,još jedna nezaboravna avantura, tokom koje će posetiti crkvu ogromnu kao prekookeanski brod iostrvo čije ime nije moguće izgovoriti, jer je sastavljeno samo od samoglasnika (Кrk), upoznati brojne koloritne i upečatljive ličnosti,isprobati istinske delikatese podneblja u koje su pristigli. Uz sve to, mališani iz jednog sasvim uređenog i multinacionalnog društva suočiće se i sa nizom tabu tema, sa mentalitetskim specifičnostima Balkanaca, ali i repetitivnim istorijskim zbivanjima koja nisushvatljiva ni odraslom čoveku, a kamoli detetu. Za Čarlija, koji svesa čim se sreće prvi put, pomalo šeretski i podrugljivo komentariše, pokatkad i iz same potrebe da sebi razjasniono što mu je, kao nekome ko je odrastao u jednom potpuno uređenom sistemu, neshvatljivo. On lucidno zapaža i duhovito komentariše isaobraćajnihaos,i lift koji godinama ne radi,i česta isključenja struje,i nesuvisle ishode tranzicije, i prasiće koji se okreću na ražanjtik uz samu saobraćajnicu,okreću kao simbol vrhunskog gastronomskog užitka, ali i previše bučno i srdačno pozdravljanje svojstvenomentalitetu domaćina. Кao svojevrstan nonsens, on opisujekomičnusituaciju u kojoj su se on i brat obreli na slovenačko-hrvatskoj granici, koja samo nekoliko godina pre toga nije delila dve države.Ipak, boravak u zemlji na koju se još uvek nadvija senka rata, za njega predstavlja jedno neprocenjivo iskustvo. On će sa ovog letovanja, umesto soli na koži, školjki koji je izronio ili surferskih avantura, baš kao i Sofija, junakinja romana Leto kada sam naučila da letim Jasminke Petrović, u svoj mirni, ušuškani svet doneti dragocenosti više vrste. Кraj leta će dočekati zreliji i emotivno bogatiji,jer će upoznati ne samopredivne i netaknute predele, istorijske znamenitosti, već će se suočiti sa posledicama užasnih zbivanja na prostorima bivše Jugoslavije devedesetih godina 20. veka. Snažan utisak na dečakaostaviće slike napuštenih sela, nerasklonjenih ruševina, kao i duboke traume koje će sa empatijom prepoznati prilikom susreta sa ljudima koji su pripadali različitim zaraćenim stranama ili su se na njima, mimo svoje volje, našli.Jedna od najpotresnijih, jeste epizoda u kojoj, na tajnovitom ostrvu Vrgadi, deca nabasaju na ratnog veterana, koji se, mučen posttraumatskim ratnim sindromom, odmetnuo od ljudi. Naslutivši sav užas sa kojim taj usamljenik živi, Čarli reaguje na detetu svojstven način, kupivši svu čokoladu koja se zadesila u ostrvskoj prodavnici i krišom je odnevši na mesto gde meštani ostavljaju hranu za svog nekadašnjeg suseda... Sva apsurdnost rata dolazi do izražaja upravo u rečima dečaka koji ne razume ni povode, ni uzroke sukoba koji se na ovdašnjim prostorima,u ciklusima,ponavljaju:Šta je krenulo naopako u ovom mestašcetu, te su susedi jedni drugima postali neprijatelji? U ovom ratu niko nije pobedio. Jedna strana je izgubila svoje domove i morala da ode. I druga strana je otišla, jer su se stideli onog što su učinili.Nije ostalo ništa osim opustelog sela punog mina, gde više niko ne može živeti. Senka rata, uveren je dečak, pala je daleko, mnogo dalje od prostora na kojima je vođen.\nNa taj način je geografski prostor prema kome je glavni junak i sam gajio predrasude, postao povlašćeno mesto na kome se će se uveriti unjihovu razornu moć i postati svestan nužnosti da im se odupremo. Кljučna spoznaja do koje Čarli na ovom putovanjudolazi,postaje uverenje da seraskol između ljudi može premostiti opraštanjem, tolerancijom i nadom. Tako nad sklopljenim koricamaPutujućeg cirkusa, u sećanju čitaocajoš dugo lebdi slika na kojoj u prelepoj toploj noći, uz more, grupa ljudi različitih uzrasta i sa različitih krajevaplanete, plešeibeskrajno uživa. Ona nas podstiče da razmišljamo o tome da će svet, ukolikose ljudiusredsrede na međusobne sličnosti, postati bolje mesto, dovoljno dobro za decu kakva su Čarli i Maks, i njihov novostečeni prijatelj Slobodan, ali i svi onimališani koji će istinski uživati u ovoj knjizi, čijoj lepoti i vedrini, nasuprot ozbiljnosti tema kojima se bavi, u visokoj meri doprinose razigrane i inspirativne ilustracije.