PUTUJUĆE KAZALIŠTE
Peti roman Zorana Ferića, Putujuće kazalište, impresivna je porodična saga u kojoj se prelamaju sudbine autorovih živopisnih predaka i tragične slike naše zajedničke prošlosti. Govoreći o svom odrastanju, Ferić bez ulepšavanja govori o manama i nedostacima roditelja, kao i o svojim greškama, prvim ljubavima i prvim knjigama. Ova, pre svega sentimentalna i surovo iskrena porodična priča, otvara pitanje koliko nas određuje sudbina naših predaka i kako prevladati osećaj tuge ili besa što su se naši životi odvijali baš tako.
Putujuće kazalište je kompleksna porodična saga u kojoj je kroz prošlost autorove porodice ispričana i istorija dvadesetog veka u Hrvatskoj i Evropi. Tu porodicu nisu obeležili samo ratovi, nacionalna i ideološka mržnja nego i nekoliko potresnih ljubavnih priča od kojih svaka, nezavisno od vremena u kom se odvija, nosi vlastitu tragičnost i lepotu.
Kroz devet poglavlja upoznajemo Ferićeve pretke, prabaku koja se zaljubila u putujućeg glumca i vlasnika pozorišta i pobegla s njim, zatim dedu koji je iz Petrograda prebegao u Pariz kad je izbila Oktobarska revolucija da bi kasnije u Zagrebu sreo piščevu baku, medicinsku sestru i ćerku žandara, kao i Ferićeve roditelje, koji su jedva preživeli Drugi svetski rat. Otac je probijao Sremski front, a kao posledica ostala mu je potreba da puca u salatu u vrtu; majku su kao jevrejsku devojčicu sakrivali po Zagrebu, a kad bi izašla iz kuće, u džepu je uvek morala nositi katolički molitvenik. Svi ti živopisni likovi su se izmešali u ovoj porodici koju pratimo od Petrograda, Pariza i Tangera do Sremske Mitrovice i Zagreba, od baka i dedova do samog autora, njegovih ljubavi i prvih objavljenih knjiga.
Duhovit, povremeno ironičan, a na momente i potresan, s upečatljivim epizodama i živim dijalozima, Putujuće kazalište je impresivan roman koji bi bio događaj i u nekoj velikoj evropskoj književnosti.
