PUTNICI OD STAKLA
Iako nije sasvim nepoznato, pred nama je novo ime u srpskoj prozi. Ime koje obećava.
Putnici od stakla je roman o dva života koji se odvijaju i u zbilji i u snu. U snovima. Njihovo preplitanje jedna je vrsta umnožavanja događaja i doživljaja. Takav je i čudnovati zagrljaj lirske nežnosti i epske žestine. (Autorkina proza je u svakom pogledu i muška i ženska.) Kruna ovog spajanja krajnosti kroz žudnju jeste – ljubav. A iza nje nalazi se potraga za samim sobom, potvrda da smo zaslužili i da smo zasluženi.
Da nije prigušenog i prijatnog, ponekad gorkog i bolnog, humora, ovaj roman Jovanke Živanović bi nas prevario i odveo u prepatetičnu provincijalnu realnost.
Putnici od stakla je roman o dva života koji se odvijaju i u zbilji i u snu. U snovima. Njihovo preplitanje jedna je vrsta umnožavanja događaja i doživljaja. Takav je i čudnovati zagrljaj lirske nežnosti i epske žestine. (Autorkina proza je u svakom pogledu i muška i ženska.) Kruna ovog spajanja krajnosti kroz žudnju jeste – ljubav. A iza nje nalazi se potraga za samim sobom, potvrda da smo zaslužili i da smo zasluženi.
Da nije prigušenog i prijatnog, ponekad gorkog i bolnog, humora, ovaj roman Jovanke Živanović bi nas prevario i odveo u prepatetičnu provincijalnu realnost.
