prvi utisci o grčkoj

PRVI UTISCI O GRČKOJ

Henri Miler
Podelite:
„Prvi utisci o Grčkoj“ su nastali tokom boravka Henrija Milera u Grčkoj 1939. godine. Reč je o dugačkom pismu, ili bolje rečeno spisu, koje je napisao i ostavio grčkom pesniku i potonjem nobelovcu Jorgosu Seferisu (1900–1971) a koji je njegova udovica Maro Seferijadis objavila nakon pesnikove smrti. To je ujedno i spis u kom je začet „Kolos iz Marusija“, putopisno delo koje će Miler napisati godinu dana kasnije, po povratku u Njujork. Spontani i meditativni u isti mah, bogati idejama i zapažanjima koja razgaljuju duh, „Prvi utisci o Grčkoj“ nisu izgubili književnu draž, a mnogi kritički uvidi o modernom životu i očekivanju od njega, i dalje su, nažalost, aktuelni.„Putovanje u Grčku krajem 1939, dok se Evropa pripremala za rat, savršeno je okončanje Henri Milerovog umetničkog i ljudskog sazrevanja od njegovog dolaska u Pariz, devet godina ranije. Sad se oko njega sve razdesilo. Svi iz njegovog kruga u Parizu bili su u pokretu i Miler je popakovao ono malo svojih stvari, a nekoliko rukopisa ostavio kod svog izdavača u Parizu. Putovanje u Grčku bilo je jedno od onih bezmalo božanskih uplitanja kakvih je u njegovom životu bilo i suviše malo. […] On je to doživeo kao putovanje u neki tajanstveni preindustrijski svet relativno nezahvaćen razaranjima što ih izazivaju kapitalizam i industrijalizacija, svet u kom ga očekuju ogromna iskustva. Tako je, naime, predstavio svoje kretanje kad je u januaru 1940. počeo da gradi mit o sopstvenom duhovnom buđenju kao delu kakve sveobuhvatne, bezmalo kosmičke drame.To se putovanje može opisati kao kretanje kroz tri nivoa. Najudaljeniji sloj sastoji se od zapadne Evrope koja je pred ratom, i u kojoj Francusku sad neposredno ugrožava nacistička Nemačka, a cela se Evropa suočava s totalnim sukobom. To je ona eshatološka noćna mora koju je oduvek predviđao. U pozadini leže SAD koje je već napustio a koje su, kao i Evropa, pred krizom. Materijalistički i racionalni poredak na ivici je sloma kroz čitav taj, najudaljeniji sloj, i snage smrti su nadvladale. Naredni nivo putovanja jeste Grčka u konkretnom obliku. Stvarna Grčka nije dokraja idilična; na nekoliko mesta gradovi su grozni, a ljudi glupavi (po pravilu oni koje je iskvario boravak u SAD), dok grčka priroda ume da bude surova, pa i ubitačna. Najvažnije je, međutim, to što Miler u Grčkoj nalazi i jednu srećno zaostalu zemlju, stanovništvo koje je sačuvalo nepomućenu životnu radost i jednostavne stvari, ljude s kojima može odmah da saobraća, a tu upoznaje prirodu i mnogobrojna sveta mesta koja u srećnim trenucima mogu odvesti ključnim vizionarskim iskustvima. Ovo vodi trećem i presudnom nivou: „mitskoj“ Grčkoj, s njenim antičkim svetim lokalitetima, nivou koji će biti osnova za vrhunac njegovog kosmološkog putovanja. Taj mitski sloj nastanjen je mnogobrojnim, posebno pronicljivim ljudima koji će mu biti vodiči kako u spoljnim, tako i u unutrašnjim putovanjima.“„Putovanje u Grčku“, Fin JensenSADRŽAJ:Prvi utisci o GrčkojHenri MilerPutovanje u GrčkuFin JensenFilhelenstvo i Henri Milerov Kolos iz MarusijaPol RozenfeldFotografije iz Grčke 30-ih godina
Pošalji