PRVI DAN PROLEĆA
Krisi ima mnogobrojne savršenosti. Posebno kada su u pitanju igre i taktika za krađu slatkiša, bez da je iko uhvati. Šta se desi kada priči dodamo plavookosog dečaka, Džuliju, koja želi da bude uzorna majka i jedan teleonski poziv koji izvrće svet naopačke? Pripremite se za ozbiljan rolerkoster emocija.
„Znači, samo toliko je nedostajalo. Samo to je bilo potrebno da osetim kao da imam svu moć na svetu. Jedno jutro, jedan trenutak, jedan plavokosi dečkić. To uopšte nije bilo mnogo.“
Krisi zna kako da ukrade slatkiše a da je ne uhvate, zna najbolje mesto za sakrivanje kada igra žmurke, zna savršen zid za stoj na rukama.
A sada Krisi ima novu tajnu. Od te tajne ima neobičan osećaj u stomaku: takvu moć ne oseća kod kuće, gde hrane skoro nikad nema, a pažnje još manje.
Dvadeset godina kasnije, Džulija pokušava da bude majka svojoj petogodišnjoj devojčici Moli. Želi da joj pruži detinjstvo kakvo ona sama nije imala. Ali tada počinju telefonski pozivi, kojih se Džulija previše plaši da bi se javila, jer je jasno da onaj ko zove zna istinu o tome šta se dogodilo pre toliko godina.Vreme je da se suočimo sa istinom: da li ubica ikada može da dobije oproštaj i iskupljenje?
