PRILOZI ISTORIJI SRPSKE FILOSOFIJE OD POČETAKA DO 1941.

Bez obzira da li verovali u postojanje srpske filosofije ili ne, još od vremena Milana Kujundžića i njegove pionirske knjige „Filosofija u Srba“ (1868) može se govoriti o filosofskoj tradiciji kod Srba, bar u smislu tradicije recepcije stranih filosofskih ideja, pa je, dakle, moguće pisati o istoriji filosofije kod Srba.
Istraživanja istoriografije srpske filosofije pokazala su da je ovo područje znatno bogatije nego što se pretpostavlja. Ilija Marić već četvrt veka radi na priređivanju knjiga naših starijih filosofa, među kojima su i oni koji su napisali značajne radove o drugim našim filosofima. Mnogi od njih su već objavljeni u ranijim zbornicima koje je priredio, ali su i brojni radovi koja su zbog ograničenog prostora morali biti izostavljeni. Tako je došlo do izrade „Istoriografija srpske filosofije do 1941“, u kojoj je čak 28 radova. Ali to ne znači da je njome obuhvaćeno sve ono što je bilo vredno da se preštampa i tako ne samo otrgne od zaborava nego i sačuva od daljeg propadanja i, u nekim slučajevima, nestajanja. Slično je nastala i zamisao o hrestomatiji „Prilozi istoriji srpske filosofije od početaka do 1941“. U obimnom predgovoru autor-priređivač detaljno obrazlaže svoj izbor naglašavajući da su u ovoj hrestomatiji vredni stariji tekstovi značajni za istoriografiju srpske filosofije, objavljivani u periodici, zbornicima ili knjigama, od kojih su neki ne samo neopravdano zaboravljeni nego su i teže dostupni, i to ne samo čitaocima zainteresovanim za istoriju naše misli nego i njenim istraživačima.
Pada u oči takođe da su autori ovde izabranih radova u manjem broju filosofi, a više ih ima iz drugih struka (istoričari, istoričari književnosti, pedagozi, teolozi, prirodnjaci, matematičari itd.). To je svakako bio jedan od razloga što pojedini od njih nisu ušli u neku od gore navedenih hrestomatija. Valja takođe imati na umu da su neki od njih pisani u vreme pre konstituisanja istoriografije srpske filosofije, dok su drugi nastajali u periodu kada se neveliki broj filosofa bavio ovom tematikom tako da su radovi autora iz drugih struka pružali važne podatke o našim misliocima iz prošlosti.