PRENOSNICI

U epicentru romana PRENOSNICI je lik Petra Bontića, medicinskog naučnika u ranim tridesetim, inertnog i preterano studioznog učenjaka, pasioniranog tragača za novim naučnim istinama. Petrova prometejska želja vođena Hipokratovom zakletvom da poboljša život običnog čoveka rezultira njegovom instrumentalizacijom koju sprovodi tajna služba kao nedodirljiva, proizvoljna i nadasve represivna struktura, koja ne preza ni od čega kako bi očuvala i uvećala vlastitu moć. Autor Bunčić na psihološki inspirativan način rasvetljava lomljenje Petrovog bića i hamletovsku dilemu koja se postavlja pred njega – ostati svoj i biti Čovek ili postati njihov rob, a time i ne-Čovek. On introspekcijom i unutrašnjim monolozima portretiše crvene linije i brane koje ljudsko biće ne može da pređe, ukoliko želi da zadrži human lik i san pravednika. Poput Orvela i Fukoa, Bunčić detaljno razvija misaoni konstrukt apsolutne kontrole, svojevrstan panoptikon, od kog je nemoguće pobeći. Njegovi junaci nam ipak daju ohrabrenje da u panoptičkom miljeu apsolutne moći, borba za slobodno društvo nije utopija. Od borbe za slobodu duha i tela, Čovek nikad ne sme da odustane. Sasvim druga je pesnikova problematika „da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj“.

Roman „Prenosnici“ je politički triler i knjiga o ljubavi, strahu, etici, moralu, totalitarnim društvima i slobodi. Odvija se u Matraniji, zemlji prividne slobode, koja ovog čitaoca asocira na Sovjetski Savez Staljinovih gulaga, Nemačku koncentracionih logora, Frankovu Španiju, Goli Otok, Čaušeskovu Rumuniju, Pinočeov Čile, Gvantanamo zaliv, Severnu Koreju i slične. Glavni junak Petar Bontić je lekar i naučnik na početku karijere. On je posvećenik, nekada sitničav, pomalo trapav, vaspitan i čestit, spreman da čitav njegov život bude nauka. Jedino krivicom što živi u Matraniji i sticajem nesrećnih okolnosti, Petar i njegovi najbliži bivaju životno ugroženi od tajnih službi Matranije. Andrić u pripoveci Aska i vuk, igru ovčice Aske suprotstavlja strašnom vuku. Bunčićeva Aska je mladi naučnik Petar Bontić, koji mora, kao i Aska, da nadigra i prevari strašnog vuka – državnu tajnu službu. Bunčićev roman je zastrašujući. To je srpska Orvelovska knjiga i nju je mogao da napiše samo neko ko je odrastao i živeo u društvima neslobode ili delimične slobode. Ako je Džordž Orvel, pišući “1984“, bio inspirisan fašizmom i staljinizmom, Solženjicin staljinizmom i NKVD-om, Sava Bunčić je mogao da nadje delimičnu inspiraciju u Jugoslaviji i Srbiji od svog rodjenja, pa do današnjih dana. On piše: „Borba je deo slobode. Ako se ne boriš, rob si u duši. Ako se boriš, slobodan si bar u svom duhu, uprkos lancima kojima te vezuju“. Ovu knjigu Save Bunčića doživeo sam kao upozorenje za sve buduće generacije da stvarnost romana “Prenosnici“ nikada ne postane naš život.

Svaki od Bunčićevih romana ima nebrojeno paralela sa vremenom u kome smo sada i koje pamtimo od ranije. Svi njegovi romani su škola ljudskosti i vrline. Škola ljubavi, prema životu, partneru i bližnjima. Ali, roman “Prenosnici”, pored svega pomenutog, je i neverovatno politički aktuelan. Čovek je oduvek tražio mogućnosti za dominaciju nad drugima, bar mentalno ako ne i fizički. Sve što je u ovom romanu Bunčić tako perfektno opisao je vrlo ubedljivo, pa čak čitaocu izgleda i moguće, a verovatno i za stručnjake. Sve do 220. strane sam strepeo za glavni lik Petra, bojeći se tužnog završetka, čak iako bi to bio krešendo u kompoziciji romana. Likovi u romanu postaju stvarni jer ih zavolimo. Ko zna šta i u kom obliku čeka bilo koga slobodno mislećeg čoveka u današnjem društvu. Bunčić je to maestralno obradio, poput političke Agate ili Poaroa. Ovo je odličan krimi-politički, ljubavni, naučni roman o mogućem pravcu propadanja ljudskog društva. Zbog državnih i svetskih moćnika, njihovih interesa i prljave politike - jer politika je skoro uvek baš takva.