PRE NO UMRE BREŽNJEV
Julijan Ćokan u svom delu Pre no umre Brežnjev, opisuje slike iz „normalnog“ života sovjetske epohe u Moldaviji. Autor je dao istoriji i vremenu da se istutnje njegovom zemljom pre nego što je seo i opisao svakodnevni život malih ljudi u periodu pred tranziciona gibanja njegove zemlje. Utisci su se slegli, gnev, očajanje, tuga, depresija, beznađe, odsustvo životne perspektive i sve ono što je izluđivalo zarobljenike istočnog lagera, su prošli i dali šansu da se hladne glave opiše sve ono što se dešavalo u tom periodu pre no što je Brežnjev umro 1982. godine.
Da nisam bio sovjetski pionir, mogao bih pisati, možda, samo o tranziciji, ili bih izmišljao narativne svetove. „Čeprkam“ po sovjetskoj prošlosti zato što moja sadašnjost sadrži „mrlju“ te duboke prošlosti.
...
„Ćokan uverljivo, gorkim tonovima i sarkastičnim valerama slika mračne obrise istorijske epohe na zalasku (čiji je graničnik smrt Brežnjeva), i tranzicije „bez kraja“, sa svima tipičnim i atipičnim karakteristikama. Od detinjstva začinjenog pionirstvom, pa do odlaska u vojsku, neporednim iskustvom oslikava moldavsku sovjetsku realnost u tranziciji, koja još uvek potresa većinu bivših sovjetskih „republika-sestara.“
Miljurko Vukadinović
