POVRATAK U JERUSALIM

Smestivši radnju u sedam dana, koliko je Bogu bilo potrebno da stvori svet, pregnantno ispunjenih događajima, mudro gradeći likove, dijaloge, akciju, pisac je uspeo da kroz hadžiluk Svetom zemljom dovede radnju do katarze.
Dvanaestoro hodočasnika, junaka ovog uzbudljivog romana, otkrivajući Jerusalim u nameri da osmisle film o Svetom Savi, prvom srpskom hodočasniku, doživljavaju sopstveno prosvetljenje i preobraženje.Jerusalim, grad Postanja, kolevka monoteističkih vera, svojim značajem i lepotom nametnuo se kao trinaesti apostol, svetilište koje je odigralo ključnu ulogu u svesti naroda.
Autor se postarao da čitalac sazna da je Sveti Sava podigao i obnovio mnoge crkve, manastire, konake, otkupio od Saracena Sionsku Gornicu, zdanje u kojem se zgodila Tajna večera, oživeo Lavru Svetog Save Osvećenog, dok je kralj Milutin svojevremeno bio vlasnik četvrtine grada Jerusalima.U godini kad Srbija obeležava osam vekova od autokefalnosti SPC, čiji je prvi episkop bio Sveti Sava, roman Petra Zeca, oslanjajući se na istorijske dokumente, pruža nesvakidašnje umetničko dostignuće.Inspiraciju za roman našao sam putujući Svetom zemljom, uvek i iznova radujući se povratku u Jerusalim kao prelasku praga doma svog.Roman govori o iskušenju, grehu, praštanju, bogotraženju, preobraženju. Ako je u posthrišćanskom izazovu sadašnje epohe neizvesna budućnost, izvesna je prošlost i to istorijska prošlost u kojoj možemo da sagledamo moć srpske srednjovekovne države.Kultura sećanja obavezuje nas da ne smemo izgubiti nacionalni identitet vekovima građen na istorijskim, religioznim, kulturnim, moralnim i patriotskim vrednostima, kaže autor.