KONAČNA VERZIJA
Jedan od najsnažnijih glasova u srpskoj poeziji druge polovine 20. veka, Simon Simonović, ponudio je konačne verzije trećine svojih pesama objavljenih u poslednje četiri decenije. U knjizi su mlad pobunjen pesnik, uronjen u grad i čovekovu dramu u njemu, onaj stišan, okrenut zavičaju i porodici, ali i onaj umoran, sa pitalicama pri zalasku sunca, sklon predaji, bolestima i tamnim slutnjama. Ređi su moderni srpski pesnici sa jedinstvenim etičkim poimanjem vremena i života – Simonović je ispevao pregršt pesama o pojedinačnim i kolektivnim nepravdama, i neprilikama u kojima je živeo (Sa nepravdom, Kuća bez vrta).
