S malom grupom ljudi izolovani ste na dalekom ostrvu, živite kao u kameno doba i ubeđeni ste da ste da osim vas ne postoji više niko. Da li biste u takvoj situaciji želeli da produžavate ljudsku vrstu?
U romanu POSTOJATI Sava Bunčić istražuje to pitanje, kao i neka druga, vrlo slična i neraskidovo povezana. Da li su ljudi ispunjeni kada su sve njihove osnovne potrebe za život zadovoljene i nalaze se u ravnoteži sa prirodom od koje zavise ili im za sreću treba mnogo više? Gde i zašto pojedinac počinje da zanemaruje interes ljudske zajednice kao celine i biva obuzet gramzivošću, sebičnošću i zaboravom o tome kako to što radi utiče na život sledećih generacija? Ljudi sumnjaju da njima, na nivou populacije, upravlja neki nesvesni nagon za samouništenjem. Da li ono najuzvišenije što je priroda ikad stvorila, ljudski um, može da kontroliše sopstvene mračne strane? Može li to sam um da otkrije ili mu jedino priroda može dati odgovor?
08.12.2022.
S malom grupom ljudi izolovani ste na dalekom ostrvu, živite kao u kameno doba i ubeđeni ste da ste da osim vas ne postoji više niko. Da li biste u takvoj situaciji želeli da produžavate ljudsku vrstu? U romanu POSTOJATI Sava Bunčić istražuje to pitanje, kao i neka druga, vrlo slična i neraskidovo povezana. Detaljnije
25.09.2020.
Odjedanput se zabezeknemo koliko mnogo beznačajnih stvari se tako dobro sećamo! Zašto njih, a ne onih? Pa, mora da je to tako i sa drugim ljudima, prisetimo se, ne bi li se utešili. A ako ista stvar, kako god bila mala, ostane u sećanju dvoje ljudi, pa još ako bi se mogla tamo videti sa strane, da li bi izgledala isto u oba uma? Kao što je ova... Detaljnije
29.08.2020.
Rukovanje je našoj ljudskoj sorti jedno od neverbalnih sredstava komunikacije, koja su nam važna i danas, a bila su neuporedivo važnija našim precima pre nego su otkrili veštinu i moć govora. Detaljnije
14.06.2020.
Ali, obrnut proces, izgradnja normalnosti na živom pesku nenormalnosti, je veoma težak i dugotrajan. Nekad, u stvari najčešće, traje generacijama. Jedni se toj sporosti raduju, a druge ona čini očajnima. Koliko je kojih? Detaljnije
21.05.2020.
Jedna od pojava koje najviše zastrašuju tokom zadnjih dvadesetak godina je slepo verovanje velikog dela društva da ako je neko velik i slavan kao zabavljač – mi ostali treba da prihvatamo i sledimo njegove stavove i mišljenja o međunarodnoj politici, nauci, odgajanju dece, zdravlju, astronomiji, ishrani, braku, Amazonskim plemenima i ličnom razvoju – rečju, svemu! Uprkos činjenici da ni jedno od tih pitanja nema ikakve veze sa onim u čemu je taj zabavljač zaista dobar. Detaljnije
10.05.2020.
Još Džozefson je rekao da svako od nas ima bar tri karaktera: jedan za koji mi mislimo da ga imamo, drugi za koji se mi trudimo da uverimo svet da ga imamo, i treći – koji stvarno imamo. Da bi problem bio još komplikovaniji, činjenica je da mi sudimo o sopstvenom karakteru na osnovu sopstvenih dobrih namera i postupaka koji se mogu smatrati plemenitim, ali drugi sude o našem karakteru samo na osnovu našeg poslednjeg najgoreg postupka. Kome verovati, sebi ili drugima? Detaljnije
29.04.2020.
Rukovanje je našoj ljudskoj sorti jedno od neverbalnih sredstava komunikacije, koja su nam važna i danas, a bila su neuporedivo važnija našim precima pre nego su otkrili veštinu i moć govora. Detaljnije
15.03.2020.
Ponekad se zabezeknemo koliko mnogo beznačajnih stvari se tako dobro sećamo! Zašto njih, a ne onih? Pa, mora da je to tako i sa drugim ljudima, prisetimo se, ne bi li se utešili. A ako ista stvar, kako god bila mala, ostane u sećanju dvoje ljudi, pa još ako bi se mogla tamo videti sa strane, da li bi izgledala isto u oba uma? Detaljnije
06.03.2020.
Ako taj neverovatan dobitak koji ti je pao s neba, prava i duboka ljubav prema i od nekog ko je u isto vreme moj ljubavnik i najbolji prijatelj, nosi tehničke probleme koji bi mogli okrnjiti ili onemogućiti večnost naše veze – pa šta? Detaljnije
23.02.2020.
Nemanje dokaza DANAS da nešto predstavlja opasnost nije dokaz da od toga nečega nema opasnosti. To samo znači da o tome nečemu treba mnogo više da naučimo, da bismo videli da li postoje dokazi da to nešto zaista nije opasnost, a oni se mogu pojaviti SUTRA. Detaljnije
16.02.2020.
Ako bi stradalnik neizbežno morao da pogine, da li bi on sam više želeo da se to desi munjevito (pre nego i shvati šta se događa) ili bi izabrao da tačno vidi i zna šta dolazi? Hajde, da ne okolišim – ne pitam se to toliko za drugog nesrećnika, već ako bi se to dešavalo meni! Detaljnije
13.02.2020.
Novozelanđanin Edmund Hilari (prvi osvajač Everesta) je rekao u svojoj autobiografskoj knjizi (parafraziram): naravno da sam osećao strah dok sam se kretao duž ivice zaleđenog grebena ne šire od mog stopala, ispod koje zjapi skoro vertikalna provalija duboka nekoliko kilometara, ali sam se borio da me taj strah ne paralizuje i koristio ga u sopstvenu korist, da se još bolje koncentrišem na ono što radim. Detaljnije
12.01.2020.
Zato, verujete i da bi - kada bi vas neko pitao šta je najviše doprinelo da vaš život bude (nadajmo se) dobar i uspešan – vi rekli da je to ljubav koju ste dobijali od voljene osobe. Ja znam da bih vam ja verovao. Detaljnije
12.01.2020.
Jedno od najvećih i najlepših novih iskustava, pretapanje strepnje (čak i straha) u radost, može se steći kada se ode iz sredine u kojoj smo rodjeni i odrasli i ode da živi daleko, na jako dugo vreme ili zauvek. Detaljnije
12.01.2020.
Sve loše u pomenutoj optužbi protiv magle se odnosi samo i isključivo na njenog navodnog prodavca. Magla, ako se gleda nezavisno od tog pokvarenjaka s kojim je nezasluženo uparuju, je lepa, inspirativna i stimulativna... Detaljnije
12.01.2020.
Kada nam nešto smeta u odnosu drugih prema nama, toliko da nas vređa ili čak boli – da li bi nam glasno iskazivanje toga smanjilo ili jos povećalo tu muku koju osećamo? Pitamo se to mnogo puta kroz ceo život i svako od nas ima drugačiji odgovor, ali čini mi se da većina nas u većini situacija – samo ćuti i pati. Detaljnije
03.01.2020.
Intelektualac bi trebalo da se iskaže na način koji smatra najboljim i najplodonosnijim u njegovom specifičnom slučaju. Nadvikivanje sa gomilom neistomišljenika na javnom skupu ili u medijima ne mora da je za svakog intelektualca najprimereniji način iskazivanja. Detaljnije
14.12.2019.
Nekad, kada se pojavi problem ispred tebe, dovoljno je samo da ga pogledaš u oči, suočiš se s njim – i problem sam po sebi nestane. Počeo sam da shvatam da se to odnosi i na odnose među ljudima. Detaljnije
01.12.2019.
Samo nešto šokirajuće je vest, samo šokirajuće postoji – ništa obično nije interesantno za vest, stoga i ne postoji. Detaljnije
24.11.2019.
Prvo sam tolerisao, potom posmatrao s interesovanjem, onda i sam zavoleo zabijanje zemlje ispod noktiju, bol u leđima dok merim koliko dugo mogu da ostanem u samo-otkrivenoj joga pozi zvanoj glava-dole-stražnjica-gore, kupanje u znoju s lopaticom u ruci dok normalni ljudi piju džin i tonik u hladovini, pušenje od besa na meteorologe jer evo već nedelju dana lažno obećavaju kišu – rečju, baštovanstvo. Detaljnije
22.11.2019.
Nije lako magarcu, živeti pored ljudi a biti toliko neshvaćen od njih! Ali onda – možda ovi redovi u stvari i nisu o magarcu? Detaljnije
06.11.2019.
Šta ako mi ništa ne pada na pamet, belina papira ili kompjuterskog ekrana me samo gleda, a ja potpuno paralizovana? To mi se već dešavalo, kazala je. Pa, rekoh, možeš probati onaj stari trik – počni da pišeš o tome kako ne možeš ništa da napišeš! Rečenice o tome će ti krenuti, videćeš, a onda će te one možda na kraju odvesti do neke druge teme... Detaljnije
22.09.2019.
Sava Bunčić – naučnik, univerzitetski profesor, svetski putnik i pisac, predstaviće nam 25. septembra u Delfi Cafe-u svoja tri romana: POGLED IZ UTOČIŠTA, POSEDOVATI I POSTOJATI. Detaljnije
19.09.2019.
Pisac Sava Bunčić, osim što je naučnik, i vrstan je poznavalac psihologije. U svom, trećem po redu romanu, razlaže nam sloj po sloj ljudsku narav, pa kao da smo se sudarili sa sedimentnom stenom sačinjenom od nas samih, od svih naših vrlina i mana. Detaljnije
POSTOJATI
Jelena
Uveliko se već susrećemo i osećamo sve loše što klimatske promene nose sa sobom. Znamo da smo mi ljudi glavni krivci za sve što se ovoj planeti dešava i ono što će se u narednim godinama i vekovima promeniti. Postojati je roman koji se bavi upravo ovom temom, ali kroz psihologiju ljudi čiji je autor odličan poznavalac. Na početku romana zatičemo dve porodice, dva bračna para i dvoje dece, na ostrvu u sred zatrovanog okeana. Civilizacija je doživela potpuni krah, a oni su na jedvite jade uspeli da se spase. Klima ne dopušta izlaske danju jer sunce nema milosti, a porodice cele noći provode berući po koju biljku ili ako imaju malo više sreće možda pronađu i nekoliko buba švaba da obogate ishranu. Oni su srećni. Srećni su zato što su živi, zato što mogu da produže ljudsku vrstu jer su najverovatnije poslednji ljudi na planeti. Smena generacija i sve veći broj članova plemena kod većine budi želju za udobnijim životom, olakšanjima koje donosi razvoj nauke. Počinju da crpe i ono malo resursa koje im ostrvo daje, dolazi do velikih neslaganja među onima koji se zalažu za što lagodniji život i manjim brojem ostalih koji vide da srljaju u ponovnu propast i neizbežan kraj ljudske civilizacije. Koliko grešaka je potrebno da napravimo da bi smo naučili lekciju da je neophodno živeti u skladu sa prirodom i da li je moguće da ih oni obuzeti pohlepom i zadovoljenjem ličnog dobra ikada nauče? Priroda nam svakodnevno daje upozorenja, na nama je da ih razumemo. Sve preporuke za ovaj izuzetan roman