POSLEDNJE POPODNE SA TEREZOM
Čitajući Poslednje popodne sa Terezom, imao sam utisak da prisustvujem detaljnim pripremama za jedno samoubistvo, pripremama koje su sto puta stigle do svoje kulminacije, a sam čin uvek u poslednjem trenutku propada usled intervencije one mračne, nekontrolisane i spontane sile koja daje dušu rečima i stapa sa stvarnošću i životom sve što dotakne, pa čak i laž i smrt - sile koja čini najmisteriozniju ljudsku sposobnost : sposobnost stvaranja - rekao je o ovom romanu Mario Vargas Ljosa. Huanu Marseu ovaj roman doneo je brojne čitaoce i nagradu Biblioteka breve, godine 1965.
