POLA RATA

Došao sam i do završnice Skrhanog mora. Aberkrombi se ovde zaista igrao sa mojim emocijama. Osim toga, igrao se sa svojim likovima. Kao i Martin, Aberkrombi se nije ustručavao da ubije neke od važnih i sa moje strane voljenih likova. Na početku jednog od takvih poglavlja, znao sam da nešto loše sledi. Verujem da vam je poznat osećaj kada ste bespomoćni, sa strahom i bolom koji osećate u stomaku, jer znate da se sprema kraj voljenim likovima. I taj kraj dodje. I prodje. Aberkrombi preko toga predje, kao pčela na drugi cvet na livadi. Ovaj deo počinje uz uvodjenje novih likova, kao i prethodni. Trojni savez Skrhanog mora suočava se sa besom Visokog kralja i babe Veksen. Brojne se spletke odigravaju pred čitaocima, a neke se ne raspletu do samog kraja. Obrti su brojni, a svaki me zaista iznenadio. Neki od likova su se promenili, na bolje ili gore. Tako je često i u stvarnom životu, pa je Aberkrombi još jednom bio realan. To sam i kod Martina voleo, a dopalo mi se i ovde. Bez obzira koliko me detalja bolelo, znao sam da je vredno toga. Rat, krv, smrt, suze, molitve, strah... Ovaj deo je mračniji od ostalih, obavijen velom Majke Smrti. Kraj mi se nije dopao, uprkos tome što je donekle srećan. Mnogo toga nije ispalo kako sam se nadao. Ostavio mi je neki bolan osećaj, patnju i nevericu zbog nekih detalja. Uglavnom, od mene imate preporuku za ovu nepravedno zapostavljenu trilogiju. Ako niste čitali ništa od ovog pisca, za početak predlažem upravo Skrhano more. Smatram da bi se od ove trilogije mogla napraviti odlična ekranizacija i nadam joj se u budućnosti.