PODELJENI GRAD
Osnovni problem u romanu Podeljeni grad Nemanje Starovića može da se artikuliše kao problem odnosa fikcije i stvarnosti. A to je, u stvari, osnovni problem svakog književnog i umetničkog dela uopšte.
Ali, roman je uvek samo priča i on se suštinski i razlikuje od „priče“ stvarnosti. Pisac se koristi raznim sredstvima kojima se ne „koristi“ stvarnost, pre svega vezano uz problem vremena i prostora. Tako u stvarnosti postoji neminovna hronologija koje se „priča“ stvarnosti u potpunosti drži. A u romanu, kada je reč o tim kategorijama, pisac se služi, kako bi rekao Žerar Ženet, pre svega, paralipsom i paralepsom.
Ali, roman je uvek samo priča i on se suštinski i razlikuje od „priče“ stvarnosti. Pisac se koristi raznim sredstvima kojima se ne „koristi“ stvarnost, pre svega vezano uz problem vremena i prostora. Tako u stvarnosti postoji neminovna hronologija koje se „priča“ stvarnosti u potpunosti drži. A u romanu, kada je reč o tim kategorijama, pisac se služi, kako bi rekao Žerar Ženet, pre svega, paralipsom i paralepsom.
