POBUNJENI ČOVEK
Vrednost političke pobune može se utvrditi i aposteriori (pod uslovom da pobuna protiv diktature uspe). Vrednost metafizičke pobune, tome nasuprot, da se odrediti unapred. Nepristajanje na religijski autoritet, koji kombinuje metafizičke i političke motive neslobode, utoliko je uslov svake slobode. Ono, međutim, što je zajedničko svakoj pobuni, sugeriše Kami, jeste borba protiv resantimana, borba, dakle, pre svega, protiv vlastite pasivnosti i traženja izgovora da se ne deluje. Decenijama pošto je napisan, ovaj Kamijev tekst odiše neporecivom aktuelnošću.
Pobunjeni čovek je klasičan esej o revoluciji. Za Albera Kamija, nagon za pobunom jedna je od „suštinskih dimenzija“ ljudske prirode, koja se manifestuje u čovekovoj bezvremenskoj prometejskoj borbi protiv uslova njegovog postojanja, kao i u narodnim ustancima protiv uspostavljenih poredaka kroz istoriju. Pa ipak, usmeren ka Francuskoj revoluciji i njenim regicidima i deicidima, pokazuje kako tok revolucije neizbežno dovodi do tiranije, jer stari režimi širom sveta propadaju. Pobunjeni čovek odjekuje kao vatreni, rečiti i krajnje racionalni glas savesti.
