po našemu

PO NAŠEMU

Tanja Romanov Amočaev
Ovo je intimna povest autorke Tanje Romanov Amočaev koja nam predstavlja živote tri generacije žena iz svoje porodice koje su prošle veliki put zbog političke situacije na ovim prostorima u potrazi za boljim životom. Po našemu je knjiga puna sećanja i melanholije, ali i optimizma. Najznačajniji deo predstavlja opis boravka u logoru za izbeglice pored Trsta gde su Tanja, njen brat i roditelji četiri godine čekali na odlazak u Ameriku.
Podelite:

Obraćajući se čitalačkoj publici sa mešavinom melanholije (koja je neizostavni sastojak sećanja) i odlučnosti (da se suoči sa izazovima odrastanja u vremenima kriza i preokreta), Tanja Romanov, rođena kao Tatjana Anatoljevna u leto 1949. godine, kao ćerka Zore Marinović Amočaev, poverava nam povest o migracijama svoje porodice. Ta povest je istovremeno nostalgična, opora i optimistična. Pred nama je svedočanstvo o Katarini, Zori i Tanji: o tri generacije žena koje su, sledeći snove o boljem životu ali i puteve istorijskih i političkih nužnosti turbulentnog dvadesetog veka, porodični dom zasnivale najpre na prostoru Jugoslavije – seleći se od Medulina do Petrovaradina, od Zagreba do Beograda – pa potom svoju sreću potražile preko okeana.Deo ove zapisane matrilinearne istorije može se čitati i kao potraga za američkim snom na balkanski način: najdramatičniji a istovremeno i najživlji deo ovog narativa obuhvata boravak u izbegličkom logoru kraj Trsta, gde su Tanja, njeni roditelji i brat Saša četiri godine čekali odlazak u Ameriku. Po našemu je uzbudljiva i lična porodična priča, aktivan dijalog potomaka sa nasleđenim i zapamćenim običajima, verovanjima i nadanjima male porodične galaksije. Po našemu je i svedočanstvo o seobama u kom nam Tanja Romanov poverava svoja razmišljanja o uvek aktuelnim temama identiteta, pripadnosti, istorijskog i kulturnog trajanja. I ne samo razmišljanja: ona nam poverava svoja jedinstvena i dragocena iskustva – na čitanje i čuvanje.Vladislava Gordić Petković

Pošalji