PLAVA KAPIJA
I u romanu „Plava kapija“ Radovan Beli Marković zbivanja smešta u dobro poznati okvir, stavljajući u prvi plan selo Ćelije i njegove žitelje i preuzimajući iz prethodnih romana i niz likova i mnoštvo fabularnih niti.
Zahvaljujući tome, čitalac od prve rečenice ima utisak da se našao u dobro poznatom i odavno mu već toliko bliskom svetu. Pričajući ovoga puta priču o onom obliku lepote koji je podesan da postane simbol svega što može biti uzvišeno, smešteno iznad običnog i svakodnevnog, čoveku lako dostupnog sveta stvari i pojava, Beli Marković je dodatno relativizovao granice između ovog i onog sveta, prošlosti i sadašnjosti.
Zahvaljujući tome, čitalac od prve rečenice ima utisak da se našao u dobro poznatom i odavno mu već toliko bliskom svetu. Pričajući ovoga puta priču o onom obliku lepote koji je podesan da postane simbol svega što može biti uzvišeno, smešteno iznad običnog i svakodnevnog, čoveku lako dostupnog sveta stvari i pojava, Beli Marković je dodatno relativizovao granice između ovog i onog sveta, prošlosti i sadašnjosti.
